Pseudonauka

Britanski astronom Sir Artur Edington koji se 29. maja 1919. godine nalazio na afričkom ostrvu Principe imao je za cilj da gledajući ka pomračenju Sunca rasvetli jednu od najkontraverznijih teorija tog vremena. Ajnštajnova opšta teorija relativnosti je jasno predviđala da ukoliko svetlost sa neke udaljene zvezde prođe pored masivnog tela kao što je Sunce, njena putanja će biti zakrivljena što će se videti kao pomeren položaj zvezde na nebu. Ovako jasna proverljivost naučne teorije je jednog od najvećih filozofa nauke tog vremena, Karla Popera, inspirisala da jasnije povuče granicu između nauke i pseudonauke. Poper je kritikovao marksističku teoriju istorije koja naknadno uklapa istorijske događaje u svoje tumačenje kao i psihoanalizu koja jedan isti fenomen može naknadno objasniti na više načina. Dok se pseudonaučne teorije trude da skupe što više dokaza kako bi se potvrdile, naučne teorije se ističu time što navode jasne situacije koje bi svojim ispunjenjem oborile tu naučnu teoriju. Da Sir Artur nije primetio pomeranje položaja zvezda kada je posmatrao pomračenje, Anštajnova teorija bi bila proglašena nevažećom. Pseudonaučne teorije ćemo prepoznati po tome što nam ne nude nijednu situaciju koja bi svojim ispunjenjem mogla oboriti teoriju.

Primeri pseudonauka: astrologija, homeopatija, kvantna medicina, reiki, kristaloterapija, pamćenje vode…

Pseudonauka

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s