Selekcioni efekat

Potpuno neočekivan odgovor jednog matematičara koji je radio u statističkoj istraživačkoj grupi pri američkoj vojsci za vreme Drugog svetskog rata spasao je živote mnogih pilota i aviona. Abraham Vold je imao zadatak da na račun velikog broja podataka o oštećenjima bombardera koji su se vratili u vojnu bazu zaključi za koje delove aviona je najefikasnije da budu ojačani. Za razliku od oficira koji su pretpostavljali da je oklop najefikasnije dodati na mesta gde je zabeleženo najviše oštećenja, Abraham je odlučio da se ojačaju delovi koji gotovo da nemaju zabeležena oštećenja, jer se avioni koji su imali oštećenja na tim mestima nisu vratili u bazu. Selekcionog efekta je moguće bio svestan još Diogen. Kada su Diogenu predložili kako je činjenica postojanja toliko ljudi koji svedoče da su se molili Bogu i preživeli brodolom, zapravo dokaz da Bog postoji, on bi im odgovarao da nisu uzeli u obzir sve one koji nisu preživeli brodolome, a verovatno su se jednako molili.

Selekcioni efekat - Teodor Žeriko - Splav Meduze 1819
Teodor Žeriko – „Splav Meduze“ 1819.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s