Pol i karakter

Objavljujući „Pol i karakter“ 1903. u svojoj 23. godini, Oto Vajninger svojom genijalnošću obezbeđuje sebi posebno mesto u svetskoj psihologiji i filozofiji. Tvrdeći da ljudski polovi nisu razdvojeni toliko jasno kako se obično smatra opisao je kako u svakom od nas postoji količina muškog i ženskog entiteta i način na koji se ti entiteti privlače u emotivnim vezama. Tvrdio je da u svakom od nas postoji i klica genijalnosti čijem ostvarenju treba da težimo kao našoj najvećoj dužnosti. Uplašen da svoju genijalnost nije u mogućnosti potpuno da razvije, iste 1903. godine, iznajmljuje sobu u Beču u kojoj je umro njegov junak Betoven i uz misao iz svog oproštajnog pisma „Kada oseti u sebi zločinca, pristojan čovek se ubija, a razbojnik ubija drugog“, zadaje sebi smrtonosan hitac u srce. Njegova knjiga je ostavila snažan uticaj i na velikog filozofa Vitgenštajna koji je često nosio sa sobom i nudio na čitanje prijateljima tvrdeći da je neverovatno koliko je Vajningerova knjiga genijalna i pogrešna istovremeno. Posebno sporni delovi knjige su oni koji su poslužili za širenje antisemitizma i mizoginije. Upravo zbog toga austrijska filozofkinja Grete Majzel Hes, na frontu jačanja feminističke misli 1906. godine napada Otovo delo elegantno raskrinkavajući njegove sporne stavove pokazuje da su nedovoljno naučno utemeljeni.

Pol i karakter

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s