Čudovište od vulkana i snova

U prvom izdanju romana „Frankenštajn“ iz 1818. godine autor je ostao anoniman jer je u to vreme najblaže rečeno bilo nepreporučljivo da se žena bavi pisanjem. Ono što bi nas danas daleko više iznenadilo jeste činjenica da je Meri Šeli dok je pisala svoje najpoznatije delo imala samo 18 godina. Nastanku ovog romana kumovala je erupcija vulkana Tambora u Indoneziji 1815. godine koja je odnela tokom erupcije više od 10000 života, a kao posledicu imala velike atmosferske promene širom sveta pa je 1816. godina zabeležena kao „godina bez leta“. To je upropastilo plan Meri Šeli da zajedno sa svojim mužem i nekoliko prijatelja u društvu Lorda Bajrona leto na Ženevskom jezeru provedu u prirodi. Tmurni dani su ih primorali da vreme provode zatvoreni u vili gde su se zanimali pričanjem popularnih kratkih horor priča. Druženje je kulminiralo idejom da se takmiče u tome ko će napisati bolju horor priču. Bajron je napisao fragment baziran na legendama o vampirima za koje je čuo na putovanju Balkanom čime je inspirisao Džona Polidorija da napiše „Vampir“ 1819. godine i učini da ovaj balkanski mit zaživi u svetu. Šeli je nekoliko dana provela bez inspiracije, a onda je usnila čudan san koji ju je inspirisao da napiše priču o „modernom Prometeju“, naučniku koji sastavljajući delove tela pokušava da stvori život.

Boris Karlof Frankeštajnova nevesta 1935
Boris Karlof – „Frankenštajnova nevesta“ 1935. godine

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s