Ljubav o kojoj se ne sme govoriti

“Oni koji su upućeni vide na ulicama i u raznim berlinskim kafanama ne samo muškarce i žene u konvencionalnom smislu reči, nego često i osobe čije se ponašanje i čak njihov fizički izgled razlikuje od drugih. Gotovo kao da ne postoji samo muški i ženski pol, nego i treći pol.“ Ovako je pisao rani seksolog i psihijatar Magnus Hiršfeld 1904. godine u reporaži „Berlinski treći pol“ svedočeći da u velikim evropskim gradovima postoji razvijena gej scena uprkos činjenici da su zakonom homoseksualni odnosi kažnjivi. Ova javna tajna društva je samo incidentno isplivavala u javnost pred sudovima u pojedinim slučajevima među kojima je suđenje Oskaru Vajldu 1895. godine bilo posebno zapaženo. Na pitanje tužioca kakvu to ljubav ima na umu kada u pismu prijatelju spominje „ljubav o kojoj se ne sme govoriti“, Vajld odgovara  „To je ljubav na kojoj je Platon izgradio svoju filozofiju. To je duboka duhovna naklonost koja je savršena u svojoj čistoti. Ona je diktirala i inspirisala velika umetnička dela kao što su Šekspirova i Mikelanđelova. Ta ljubav je toliko pogrešno shvaćena u ovom veku da se može opisati kao ljubav o kojoj se ne sme govoriti, jer sam i ja govoreći o njoj dospeo na ovo mesto.“ Priznavši u svom romantičnom odgovoru da se radi o ljubavi muškarca prema muškarcu Vajld je dao odgovor koji mu nije išao na ruku pa je osuđen na dve godine zatvora uz težak prinudni rad, a ova osuda je potpuno uništila život velikog umetnika. Tek 2017. godine sa stupanjem na snagu zakona poznatog kao zakon Alana Tjuringa, Vajld je bio među 50.000 muškaraca koji su rehabilitovani zbog homoseksualnih odnosa koji se više ne smatraju krivičnim delima.

Oscar Wilde

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.