Pol genijalnosti

Bertrand Rasel, veliki britanski filozof i matematičar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, osnivač Raselovog suda časti, jedan je od najgenijalnijih umova svog vremena. Dana 18. oktobra 1911. godine Rasel je pio čaj u svojoj sobi na Triniti koledžu kada mu je na vrata zakucao jedan vrlo neobičan mladić. Dugo se dvoumio da li tog mladića da smatra genijalcem ili ludakom, a na kraju semestra student ga je zamolio za pomoć upravo oko tog pitanja. „Da li sam ja potpuni idiot ili ne? Jer ukoliko sam idiot postaću aeronaut i napustiću filozofiju, ali ako nisam, postaću filozof.“ Rasel je odložio direktan odgovor i predložio je studentu da zapiše svoja razmišljanja i podeli ih sa njim. Kada mu je mladić na početku sledećeg semestra pročitao prvu rečenicu koju je napisao Raselu je bilo dovoljno da presudi „Ne, ti ne smeš postati aeronaut“. Vitgenštajn nije postao aeronaut već jedan od najuticajnijih filozofa svog vremena koji je svojom genijalnošću poljuljao temelje svetske filozofije. Danas se najčešće citira njegova misao „O čemu se ne može govoriti o tome se mora ćutati“, ali Rasela je verovatno mnogo jače poljuljala misao „Funkcija ne može biti svoj argument“ koja na vrlo elegantan način zabranjuje paradokse kojima se Rasel bavio što je dovelo do toga da Rasel napravi veliku pauzu u svom radu na sistematizaciji matematike. Sa druge strane, Vitgenštajna je fascinirala genijalnost Otoa Vajningera koji je svoje životno delo napisao već sa 23 godine. Vitgenštajn je često nosio sa sobom Otovu knjigu „Pol i karakter“ i govorio o njoj kao o neverovatno genijalnom delu iako punom grešaka. Upravo te greške nisu promakle ni Greti Majzel Hes koja se neustrašivo borila za prava žena. Greta je u svojoj studiji „Seksualna kriza“ 1909. godine napala dvojicu najuticajnijih antifeminista Vajningera i Ničea, kojima se oštro obratila „Čak ni veliki umovi nemaju iskustva koje je šire od pet prstiju; odmah izvan toga razmišljanje prestaje i počinje beskrajan prazan prostor gluposti.“ Iako Greta danas nema ni približnu pupularnost kao Vajninger, genijalna je spretnost njenog uma sa kojom je razbila mešavinu antisemitizma, ženomrstva i pseudonauke na kojoj se bazira „Pol i karakter“ iznoseći svoju vrlo naprednu analizu seksualnosti i kritikujući sistem koji decu uči moralnoj čistoći a istovremeno svojim delovanjem razvija njihovu seksualnost tako da razdvajaju osećanja od delovanja.

18918871-00-00 copy
Greta Majzel Hes (1879 – 1922. godine)
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s