Paralaksa

Kada neki objekat posmatramo sa dva različita mesta izgleda nam kao da se pomerio u odnosu na objekte iza njega. Taj prividni pomeraj objekta u odnosu na pozadinu zove se paralaksa i ona je veća ukoliko je objekat bliže, a manja ukoliko je objekat dalje pa iz tog odnosa možemo da utvrdimo koliko je udaljen posmatrani objekat. Ukoliko posmatramo zvezde kada je Zemlja na svojoj putanji najbliže Suncu – perihel i najdalje od Sunca – afel, primetićemo da izgleda kao da su se bliže zvezde pomerile u odnosu na udaljenije zvezde. Pojavu ove zvezdane paralakse iskoristio je Fridrih Besel 1838. godine da bi prvi put izmerio udaljenost zvezde 61 Labuda koja je od nas udaljena oko 11,4 svetlosnih godina. Za razliku od ove ogromne udaljenosti sa koje je Fridrih morao posmatrati zvezdu da bi primetio njenu paralaksu nama je dovoljna udaljenost između naša dva oka da bismo primetili paralakse predmeta koji nas okružuju u svakodnevnom životu. Naše oči vide dve slike koje su pomerene jedna u odnosu na drugu što mozgu omogućava da, uzimajući u obzir paralakse, od ovih dvodimenzionalnih slika konstruiše naš osećaj za trodimenzionalnost i raspored predmeta u njemu. Osim toga, u našoj kulturi je ukorenjeno da svoja ubeđenja uvek preispitujemo tako što dozvolimo nekom da na ono što smatramo činjenicama pogleda iz svog ugla. Slušajući kako neko drugi vidi ideje koje smatramo činjenicama i tumačeći paralaksu koju dobijemo iz drugačije tačke gledišta trudimo se da izgradimo što potpunije razumevanje stvarnosti.Paralaksafb

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s