Porodični opis stvarnosti

Kada je Džordž Tomson imao 8 godina njegov otac je bio poznat kao neko ko proučava čestice materije. Za razliku od njega, njegov sin je želeo da bude arheolog, a omiljeni hobi koji ga je pratio celog života bio je pravljenje maketa brodova. Do devete godine njegova majka je bila zadužena za njegovo obrazovanje. „Moja majka mi je objašnjavala centar mase primenjujući to na stolove i kolica, dok je otac tome pristupao drugačije. On mi je objasnio zašto se sa tim u vezi kolica razlikuju od brodova i rekao da se stabilnost može izračunati matematički što se i čini za prave brodove.“ Na ovaj način Džozef je pridobio još jednog saborca na frontu za razumevanje stvarnosti. Stariji Tomson je svoga sina često vodio u laboratoriju jer je tamo uvek bio na raspolaganju neko da pomogne mlađem Tomsonu oko pravljenja maketa brodova. Tako možemo zamisliti Džordža Tomsona kako kao dečak pravi makete brodova u čuvenoj Kevendiš laboratoriji na Kembridžu u kojoj je Vilson prvi put uhvatio trag naelektrisane čestice u maglenoj komori, u kojoj je Radeford uradio prve eksperimente sa X-zracima i u kojoj je Tomsonov otac formulisao tada novi model atoma poznat kao model pudinga sa šljivama. Kada je Džordž napunio 14 godina, njegovom ocu je dodeljena Nobelova nagrada za eksperimente kojima je pokazao da je elektron čestica i sastavni deo atoma koji je do tada smatran nedeljivim. 31 godinu kasnije njegov sin će dobiti Nobelovu nagradu jer je difrakcijom elektrona pokazao da je elektron talas. Ovo naizgled protivrečno otkriće, otac je do kraja karijere smatrao potvrdom njegovih ideja prema kojima postojanje etra omogućava klasičnoj fizici da objasni fenomene bez potrebe za idejama kvantne fizike. Ipak, naučna zajednica će njihova porodična otkirića objediniti u skladni opis kvantnog sveta u kome se oni upotpunjavaju u razumevanju stvarnosti koja nas okružuje.

NPG x37175; The Thomson family by Bassano
Bassano, 15. novembar 1937. godine – Džordž Tomson sa porodicom
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s