Heroji iz Kronštata

Prema sovjetskoj legendi, paljba krstarice Aurora bila je signal za početak Oktobarske revolucije 1917. godine. Bez obzira da li je legenda istinita, činjenica je da je mornarica uvek bila u srcu revolucije. Još od 1905. godine i pobune na oklopnjači Potemkin mornari su dokazali svoju odlučnost u borbi protiv cara pa je mornaricu iz Kronštata Lav Trocki nazvao „ponosom revolucije“. Međutim, kada su mornari sa ostrva Kotlin na kome se nalazila luka Kronštat, odlazili da posete porodice posle revolucije, kod kuće ih je čekalo iznanađenje. Umesto da budu dočekani kao heroji revolucije, porodice su im zamerale što su u službi vlade koju je Lenjin uspostavio, jer je ona bila vrlo oštra prema neistomišljenicima i slala ih u gulage, dok je tajna policija – Čeka sprovodila teror nad stanovništvom. Kako su se glasine o stanju u državi prenele i na ostrvo, revoltirani mornari su formulisali rezoluciju sa kojom su od Lenjina tražili slobodu govora i štampe kao i demokratsku kontrolu svih grana vlasti. Pošto Lenjinovi pregovarači nisu uspeli ubediti mornare da su u pitanju samo glasine usledio je žestok napad boljševičke propagande u kojoj je insistirano na tome da su se u mornaricu infiltrirali strani agenti. 7. marta 1921. godine Lenjin je iz Petrograda poslao oko 50.000 vojnika u juriš preko zaleđenog mora ka ostrvu Kronštat. Oko 10.000 mornara ih je hrabro dočekalo u utvrđenju iz koga su artiljerijom bušili rupe u ledu i nanosili ogromne gubitke boljševičkoj vojsci. Lenjin je žurio da uguši ustanak pre otapanja leda koje bi dovelo do još veće nadmoći mornarice. U konačnom napadu, u noći između 16. i 17. marta ustanak je ugušen iako su boljševici pretrpeli desetostruko veće gubitke vojske. Više hiljada pobunjenika je uspelo preko leda da pobegne u Finsku dok je od 2500 zarobljenih mornara većina streljana, a deo poslat u gulage. Lenjinova vlada iskoristila je kronštatski ustanak kako bi se obračunala sa opozicijom sprovodeći teror u svim većim gradovima.

Kronstad ustanak.jpg

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s