Šredingerova mačka

Alisa je već bila naviknuta na zemlju čuda kada se gotovo niotkuda pojavila Češirska mačka. Čudesna pojava je obradovala jer je napokon imala kome da postavi pitanje koje je muči:
“Molim te, hoćeš li mi reći kojim putem da krenem da bih izašla odavde?”
“To u mnogome zavisi od toga gde želiš da stigneš”, odgovorila je mačka.
“Nije mi mnogo važno.”
“Onda je svejedno kojim ćeš putem krenuti”, rekla je mačka.
Slično kao što se dogodilo Alisi u jurnjavi za belim zecom, fizičari su u jurnjavi za rešenjima tri naizgled jednostavna problema u prvoj polovini XX veka izgubili čvrsto tlo pod nogama i osvanuli u svetu čudesnijem od zemlje čuda. Kvantna mehanika elementarnih čestica koje sačinjavaju ovaj svet obećavala je rešenje problema, ali nametala je istovremeno potpuno novu i uvrnutu stvarnost. U toj stvarnosti, čestice koje se poput Alise nađu pred izborom pravca kojim će krenuti, ne samo da mogu nasumično odabrati jedan od njih, već mogu krenuti u dva ili više pravaca istovremeno. U tim neodlučnim situacijama čestica se nalazi u stanju superpozicije i tek ukoliko izvršimo konkretno merenje, čestica se odlučuje da zauzme samo jedno od stanja. Ervin Šredinger je 1935. godine želeo da ilustruje besmislenost kvantne teorije u svom čuvenom misaonom eksperimentu u kome je glavnu ulogu dodelio jednoj umiljatoj mački. Ukoliko bi mačku stavio u zatvorenu kutiju, zajedno sa flašicom otrova koju bi mehanizam razbio u zavisnosti od toga koje od dva moguća stanja zauzme neki kvantni parametar, to bi nas dovelo do neobične situacije. Ukoliko pogledamo u kutiju, izvršićemo merenje pa će se kvantni parametar odlučiti da li je u jednom ili drugom stanju, odnosno mačka će biti ili mrtva ili živa. Međutim, pre nego što pogledamu u kutiju, sistem će biti u stanju superpozicije odnosno u oba stanja istovremeno pa će mačka biti i živa i mrtva. Iako situacija naizgled obesmišljava kvantnu teoriju protiv koje se i Ajnštajn bunio svojim čuvenim „Bog se ne kocka!“, ovaj misaoni eksperiment ima propust u spajanju kvantnog i klasičnog sveta u kojima važe različita pravila. Kvantna teorija je preživela kritike i prihvaćena je kao najuspešnija teorija za razumevanje sveta u kome živimo, ali preživela je i Šredingerova mačka koja i danas u kutiji čeka jasan odgovor na pitanje u kom trenutku kvantni svet postaje klasičan.

Ilustracija: Nell Fallcard

1 Comment

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.