Berijev paradoks

Ako bismo imali zadatak da cele brojeve opišemo rečima, broj 2 bismo mogli jednostavno imenovati kao “Dva”. Osim toga mogli bismo reći da je to “Najmanji parni broj”, ili “Kvadratni koren iz četiri.” Za 10 možemo napisati da je “Proizvod broja dva i broja pet”, ili “Rezultat deljenja dvadeset sa dva.” Jasno je da svaki broj možemo definisati na više načina, ali pošto imamo samo 30 različitih slova, možemo definisati konačan broj brojeva koristeći manje od 100 slova. Šta ako bi nam neko objavio ovakvu definiciju: “Najmanji pozitivan ceo broj koji se ne može opisati sa manje od sto slova.“ Navedena definicija se odnosi na najmanji broj koji ne možemo opisati sa manje od sto slova ali ga ujedno i opisuje sa manje od sto slova što nas dovodi do paradoksa poznatog kao Berijev paradoks. Paradoks je formulisao Bertrand Rasel i nazvao ga je po bibliotekaru Bodleana biblioteke u Oksfordu, jer ga je Beri inspirisao da formuliše paradoks do koga dovodi nesavršenost jezika i način na koji ga koristimo. Paradoks podseća na sličan, Raselov paradoks, koji je Rasel formulisao 1901. godine i njime pokazao nedoslednost naivne teorije skupova. Raselov paradoks u najpristupačnijoj formi je poznat i kao paradoks berberina: „Da li berberin koji brije one koji se ne briju sami, brije sebe?”

Moris Ešer „Drawing Hands“ 1948. godine
Advertisements

1 Comment

  1. Повратни пинг: Vitgenštajnove merdevine – PARALAKSA

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.