Šta je umetnost?

„Reč „umetnost“ (art) me veoma interesuje. Ako ona dolazi iz Sanskrita, kao što sam čuo, trebalo bi da ima značenje „praviti“. Danas kada svi nešto pravimo ipak samo one čiji je proizvod uramljen na platnu zovemo umetnicima.“ Tako je razmišljao Marsel Dišan, francuski umetnik rođen 1887. godine, koji će posvetivši se ovom problemu doprineti da se naše shvatanje umetnosti drastično promeni.

Na izložbu futurista 1912. godine u Parizu poslao je svoju sliku „Akt silazi niz stepenice“. Kada je zamoljen da ukloni naziv slike sa platna ili da je preimenuje, Dišan je seo u taksi i bez reči odneo sliku sa izložbe. Ta situacija je presudno uticala na njegova razmišljanja koja je dopunio pitanjem „Ko ima pravo da odredi šta je umetnost?“ U svom studiu je imao postavljen točak bicikla koji je povremeno vrteo i tvrdio da uživa u tom prizoru kao što neko uživa posmatrajući plamen vatre. Ovakav pristup razvio se u ideju o umetnosti gotovih predmeta (ready made). Na izložbu Društva nezavisnih umetnika 1917. godine u Njujorku poslao je pisoar sa potpisom R. Mutt nazvavši ga „Fontana“. Njegov eksponat nije prepoznat kao umetničko delo i odbijen je kao deo postavke, ali se danas smatra jednim od najuticajnijih dela u istoriji umetnosti.

Iako se u Dišanovim slikama lako može prepoznati kubizam i futurizam, a njegova verzija Mona Lize sa brkovima i bradom i nepristojnom igrom reči koja se krila u natpisu L.H.O.O.Q.  ostaje simbol dadaizma, Dišan se nije pronalazio ni u jednom pravcu već je kroz sve njih tragao za preispitivanjem umetnosti. Kritikovao je umetnost kao poslasticu čula vida i želeo da umetnost angažuje intelekt pa su na njegova razmišljanja uticala i dela velikog fizičara i matematičara Anrija Poenkarea.

Vrativši se iz Njujorka u Pariz 1923. godine skoro potpuno je zapostavio bavljenje umetnošću, odnosno prepoznao je umetnost u igranju šaha posvetivši mu se toliko intenzivno da mu je jednom prilikom supruga iz revolta zalepila omiljene figure za tablu. „Dok nisu svi umetnici šahisti, svi šahisti su umetnici“ tvrdio je Dišan potpuno se prepuštajući igri u kojoj je postao majstor i cenjeno ime komponujući veliki broj šahovskih problema. Dišan je i sebe posmatrao kao jedno redimejd umetničko delo. Preoblačio se u žensko i kreirao alter-ego Roz Selavi kojim je rušio granicu između polova i bežao od rutine za koju je tvrdio da uništava kreativnost. Preminuo je 1968. godine, ali je pre smrti uredio da ispod njegovog imena na porodičnoj grobnici bude uklesano „Osim toga, uvek su drugi ti koji umiru“, ostavljajući pitanje da li i njegov nadgrobni spomenik možemo posmatrati kao umetničko delo.

„Akt silazi niz stepenice“, Marsel Dišan 1912. godine

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.