Politička farma

Jednog dana životinje na farmi pobunile su se protiv uslova koje je postavio farmer Džons i odlučile da proteraju farmera koji bahato živi na račun njihovog vrednog rada. Uspešna pobuna proslavljena je uz uspostavljanje animalizma zasnovanog na 7 zapovesti među kojim je posebno bitna ona koja tvrdi „Sve životinje su jednake.“ Zapovesti sprečavaju da se životinje ponovno stave u podređen položaj pa zabranjuju svako ponašanje koje podseća na ljudsko među kojima je hodanje na dve noge, konzumiranje alkohola i spavanje u krevetu. Prase Napoleon, rukovodeći farmom i oslanjajajući se na slabo pamćenje životinja polako koriguje pravila. Pravilo „zabranjeno je spavati u krevetu“ neprimetno prepravlja u „zabranjeno je spavati u krevetu sa pokrivačem“, dok himnu animalizma „Životinje Engleske„ zamenjuje himnom „Drug Napoleon“. U tom procesu, od 7 pravila koja su sprečavala samovolju i osiguravala jednakost ostaje samo jedno „Sve životinje su jednake, ali su neke jednakije.“ Ovako izmenjena pravila ne sprečavaju Napoleona da, sve više ličeći na čoveka, uspostavi još suroviji režim od onoga koji je uspostavio farmer Džons.

U basnolikom romanu „Životinjska farma“ u kome je opisana ova neobična situacija, Džordž Orvel na vrlo jednostavan način opisuje besprizornu političku borbu, moć izvrtanja istine i način sukobljavanja sa neistomišljenicima što sve zajedno omogućava da se uspostavi totalitarni režim. Orvel ne samo da opisuje nemoć naroda da se totalitarnom režimu suprostavi već i situaciju u kojoj narod ne primećuje da je režim u kome živi totalitaran.

Kritiku totalitarnosti, ali i njenu još detaljniju analizu Orvel iznosi u svom romanu „1984“ iz koga potiču mnogi u današnjoj kulturu poznati pojmovi kao što su veliki brat, novogovor, dvomisao, policija misli, soba 101, neosoba… U ovom distopijskom romanu koji opisuje blisku budućnost i totalitarni režim imaginarne zemlje Okeanije razložena je struktura političke situacije koja omogućava totalitarizmu da se održi. Oslanjajući se na sociološka istraživanja Orvel postojanost takvog bolesnog i mračnog društva objašnjava kontrolom medija, nadgledanjem i praćenjem građana, uspostavljanjem strahovlade, osmišljavanjem zajedničkog neprijatelja, a nezamenjivu ulogu imaju 4 ministarstva od kojih posebno mesto ima ministarstvo mira koje osmišljava nepostojeće ratove i ministarstvo istine koje širi dezinformacije i propagandu.

Iako je Orvel u početku radnju romana hteo da smesti u 1980. godinu, na kraju se odlučio na permutaciju 1948. godine u kojoj je knjigu pisao, želeći da nam poruči da je knjiga ne samo kritika vremena u kome je živeo već i upozorenje za vreme koje dolazi.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.