Crni labud

Kada bi bikovi mogli crtati, crtali bi bogove prema svom liku, tvrdio je u V veku pre nove ere grčki filozof Ksenofan. Ako bi se, za razliku od bika, ćurka zavarana hranom koju joj svako jutro donosi farmer i diveći se njegovoj dobroti, odlučila da čoveka vidi kao božanstvo, ostale ćurke bi joj mogle sa pravom prigovoriti za naivno razvijenu religioznost. Ćurka bi u svoju odbranu mogla navesti da je zaključujući prema tome što svako jutro od čoveka dobija hranu koristila induktivni način razmišljanja koji nije stran ni naučnom metodu. Sa druge strane uzalud bi joj suprostavljene ćurke citirale filozofa Čarlija Broda „Indukcija je ponos nauke, a sramota filozofije“, ćurka bi shvatila u čemu je problem tek kada bi bilo kasno, odnosno onog prazničnog jutra kada bi joj se čovek umesto sa hranom približio sa sekirom.

Bez obzira na poslovičnu zabludu ćurke, simbol za problem induktivnog zaključivanja je od Seksta Empirika preko Dejvida Hjuma izrastao u crnog labuda. Do XVII veka Evropljani su viđajući jedino bele labudove zaključili da su svi labudovi beli, sve dok 1697. godine Vilem de Vlaming nije prvi put u Australiji ugledao crnog labuda. Problem induktivnog zaključivanja Nasim Taleb iznosi u svojoj knjizi „Crni labud“ objašnjavajući da ovaj simbolu opisuje pojave koje su potpuno neočekivane, kada se dogode izmene našeg shvatanje sveta, a pri tom naknadno mogu delovati kao lako objašnjive i predvidive. Samo neki od primera koje Taleb navodi su izbijanje Prvog svetskog rata, napad na Svetski trgovinski centar 11. septembra, krah berze 2008. godine, razvoj interneta…

Crni labud u naučnom svetu pandan je onome što je za ćurku sekira, to je opomena da nas induktivni pristup može zavesti, i priznanje da se i nauka u svom metodu uvek oslanja na tračak vere. Naučnik koji potpuno racionalno pristupa potrazi za zakonima prirode mora priznati da se na takav put ne bi ni otisnuo da ne veruje u najsvetije od svih mu božanstava, a to je uniformnost prirode do koje dolazi indukcijom verujući da će zakoni prirode za kojima traga danas nepromenjeno važiti i sutra.

2 Comments

    1. Ako mislite da li je bila namera da se uvredi neko ko je religiozan, daleko od toga, primetićete da je na Paralaksi religija prilično zastupljena. Ćurka se često bira kao akter priče na kojoj se objašnjava problem intuicije, a isto tako bikovi su tu iz Ksenofanove priče.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.