Sfera ili disk

Kada se 6. septembra 1522. godine u Sevilju vratio brod Viktorija, on je iz horizonta izronio prvo svojom katarkom.  Za one kojima to nije bio dovoljan dokaz za sferni oblik Zemlje na brodu je bilo 18 preživelih članova Magelanove ekspedicije koji su čuvali svedočanstvo o prvom putovanju oko sveta. Ono za šta je ekspediciji bilo potrebno skoro tri godine prvi astronaut u svemiru Jurij Gagarin će skoro 450 godina kasnije obuhvatiti jednim pogledom i gledajući našu plavu planetu poručiti “Kružeči oko Zemlje u svemirskoj letilici video sam koliko je prelepa naša planeta. Ljudi, sačuvajmo i povećajmo njenu lepotu, nemojmo da je uništimo.”

Divljenje prizoru planete na kojoj živimo vrlo je blisko osećanje kojim se divimo moći ljudskog uma da premeri planetu davno pre nego što će je oploviti ili obuhvatiti pogledom. Eratosten je još u III veku pre nove ere izračunao vrlo precizno obim Zemlje. Saznavši da u Sijeni postoji bunar u kome se Sunce ogleda tačno u podne na dan letnje dugodnevnice, pa prema tome tada ne baca senku i znajući da se u tom trenutku u njegovoj Aleksandriji Sunce nalazi pod drugačijim uglom, pa bi takav bunar u Aleksandriji u istom trenutku imao senku, znao je da ukoliko izmeri ugao pod kojim pada senka i udaljenost između ova dva grada ima dovoljno informacija da zaključi kako izgleda planeta na kojoj živi.

Ipak, podaci koje je izmerio Eratosten mogli su biti objašnjeni na dva podjednako razumna načina. Prvi je da je Sunce malo i relativno blizu dok je Zemlja ravna, a drugi je da je Sunce daleko tako da njegovi zraci padaju skoro paralalno, pri čemu je planeta na kojoj živimo sfernog oblika. Iako su Eratostenovu odluku mogla opravdati dodatna posmatranja, kao što su pojavljivanje broda na horizontu ili pomračenje Meseca, ona je mogla biti potpuno opravdana još jednim merenjem o kome nije ostao sačuvan zapis. Naime, iako dva bunara dozvoljavaju da se izvuku dva različita i jednako opravdana zaključka, treći bunar, odnosno još jedno merenje potpuno bi odlučilo koji od ova dva modela je tačan. Danas takvo merenje lako možemo ponoviti i potvrditi da je Eratostenov rezultat za obim Zemlje od približno 40.000 km zapanjujuće tačan sa greškom manjom od 1%.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.