Ništa i sve

„Bog je u svemu što jeste, a zlo u svemu što nije.“ Ovakav stav srednjovekovnih evropskih naučnika nije bio samo u skladu sa dominantnim religijskim shvatanjima, već i sa celokupnom evropskom kulturom baziranom na antičkoj grčkoj filozofiji koja je odricala postojanje ničega. Tako izgrađena kultura je u svom odnosu prema brojnom sistemu diskriminisala nulu i teško da bi do simbola za nulu došla da se nije konsultovala sa susednim kulturama. Indijska kultura čuva jedan od najstarijih spomenika Rg-veda, star tri i po milenijuma, u kome se objavljuje „U najstarija vremena bogova, postojanje se rodilo iz nepostojanja“. Takvo kulturno tlo bilo je mnogo plodnije za nulu koja se kao simbol razvila još u III veku nove ere.

Proćiće skoro milenijum pre nego što će se Evropa odlučiti da usvoji indo-arapski brojni sistem zajedno sa kontraverznom nulom, ali od trenutka kada je prihvaćena postalo je jasno da je nula neizbežni deo svake priče. Kao što je bilo očigledno da Dekart racionalizam mora osnovati na svom „Mislim dakle postojim“, tako je bilo jasno da početak svog koordinatnog sistema mora zakucati baš u nulu. Matematičar Džon fon Nojman pokazao je da sve cele brojeve može stvoriti iz nule odnosno praznog skupa, jer već ukoliko ga prebroji dobiće jedinicu. Danas se još uvek pitamo da li je moguće da je iz nule u velikom prasku nastao ceo kosmos, kao što se pitamo i da li se u nulu singulariteta prema teoriji relativnosti sabira sve što upadne u crnu rupu.

Ne iznenađuje da nula postaje još interesantnija kada se pogleda kroz lupu kvantne teorije. Kvantna teorija polja pokazuje da prazan prostor nema tako jednostavno tkanje kao što se može očekivati, on vrvi od čestica i antičestica koje spontano nastaju i nestaju.  Hendrik Kazimir je 1948. godine predvideo postojanje Kazimirovog efekta, odnosno pojavu sile između dve razdvojene ploče kao posledice vrenja praznog prostora. Ova sila praznog prostora prvi put je izmerena 1997. godine i deluje kao dokaz da se svemir jednako plaši ništavila kao i evropski srednjovekovni naučnici. Ipak odricanje od nule i razmišljanja o njoj sputavalo je razvoj brojnog sistema i matematike. Današnji život i razvoj informatike ne bismo mogli zamisliti bez postojanje 0 i 1 koje u svojoj kombinaciji nečega i ničega mogu da izraze sve što znamo. Ili, kako to romantično opisuje Robert Kaplan u knjizi Prirodna istorija nule: „Ako pogledate nulu videćete ništa, ali ako pogledate kroz nulu videćete ceo svet.“

Bakšalijev rukopis – najstariji indijski dokument u kome se koristi simbol nule. Najnovija ispitivanja metodom radiaktivnog ugljenika iz 2017. godine su pokazala da je stariji nego što se mislilo i da verovatno potiče iz III veka nove ere.
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.