Naučnik iz filma

Iako je tvrdio da bi film snimljen prema njegovom životu morao biti dosadan, jer je Milutin Milanković većinu vremena provodio u radnoj atmosferi okružen knjigama, životni put od građevinskog inženjera do svetski priznatog naučnika, začinjen sa dva svetska rata i raznim društvenim previranjima ukrašen je mnogim dramatičnim momentima.

Tišinu njegove radne sobe u Beogradu, 6. aprila 1941. godine prekinulo je strašno zavijanje aviona. Dok je sklupčan u dovratku zajedno sa svojom ženom čekao da utihne zvuk eskadrile nemačkih bombardera, avioni su svoj teret istovarili u blizini štamparije u kojoj je 4 dana ranije predao svoje životno delo na kome je radio 30 godina. Pukim slučajem je u uništenoj štampariji ostao sačuvan jedan primerak Kanona osunčavanja. Prvi svetski rat je manje dramatično prekinuo njegov medeni mesec, hapšenjem u rodnom Dalju kao državljanina neprijateljske Kraljevine Srbije, i odvođenjem u logor u kome je proveo pola godine.

Nimalo dramatična, ali neočekivana je bila njegova odluka da kao uspešan građevinski inženjer u Beču prihvati mesto profesora na Beogradskom univerzitetu sa desetostruko manjom platom. Kao profesor matematike, nebeske mehanike i teorijske fizike praktična pitanja i proračune konstrukcija od armiranog betona zamenio je fundamentalnim naučnim pitanjima posebno se posvetivši misteriji ledenih doba. Kombinujući složene proračune tri ciklična kretanja Zemlje: ekscentričnost elipse, nagib ose rotacije i precesiju, došao je do objašnjenja ledenih doba što je dočekalo potvrdu tek nakon njegove smrti. Temeljno razumevanje kretanja planete omogućilo mu je da napravi najtačniji kalendar koji je na Svepravoslavnom saboru 1923. godine jednoglasno prihvaćen, ali ga Srpska pravoslavna crkva nikada nije usvojila.

Svoju ljubav prema nauci delio je sa svima pa je napisao više popularnih i poetičnih knjiga među kojima su obavezna lektira svakog ljubitelju nauke: Kroz carstvo nauka i Kroz vasionu i vekove. Svoju zagledanost u nebo spojio je sa poznavanjem građevinarstva u naučnom radu koji je napisao 3 godine pred smrt Vavilonski toranj moderne tehnike (1955) u kome je proračunao da najveća moguća konstrukcija od armiranog betona na Zemlji ne bi mogla premašiti 20.246 metara.

Posle Drugog svetskog rata imao je problem sa komunističkim vlastima čemu je moguće doprineo i njegov potpis na Apelu srpskom narodu iz 1941. godine. Univerzitetski sud časti ga je jasno označio kao političkog neprijatelja ističući njegovo nepoznavanje i nezainteresovanost za marksizam. Posledice ove osude su bile neopravdano zapostavljanje dostignuća ovog svetskog naučnika. Tamo gde je bio uskraćen od strane svog naroda nadomešteno mu je na svetskoj naučnoj scena na kojoj je ostavio veliki trag. Krateri na Mesecu i Marsu kao i jedan asteroid nose njegovo ime dok je NASA u svojoj ediciji Na plećima divova, Milankovića navela kao jednog od 15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili razumevanjem Zemlje. 

„Milutin Milanković“, Paja Jovanović 1943. godine
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.