Jaje

Kratka priča Jaje koju je 2009. godine napisao Endi Vir počinje smrću glavnog junaka koji se suočava sa Bogom. Priča je neobično pisana u prvom licu, kao da se Bog obraća čitaocu, a iako liči na još jednu u nizu priča o reinkarnaciji izdvaja je vrlo neočekivan kraj. Kada Bog ubedi glavnog junaka priče da ga je usmrtio kamion koji mu je išao u susret, junak postavlja niz pitanja sa kojima traži objašnjenje za situaciju u kojoj se našao. Ne iznenađuje ga toliko činjenica da ga čeka reinkarnacija koliko ga iznenađuje kada mu Bog otkriva da će se reinkarnirati u VI veku nove ere. Bog mu objašnjava da je vreme samo iluzija i da je potpuno normalno da na planeti sretne svoju inkarnaciju, iako to neće znati jer je uvek svestan samo jednog života. Na kraju se glavni junak odlučuje da postavi pitanje svih pitanja i potraži objašnjenje za smisao života i univerzuma na šta mu Bog odgovara:

„Smisao života i razlog zbog koga sam stvorio univerzum je da bi ti sazrio.“

„Misliš ljudska vrsta? Želiš da mi sazrimo?“

„Ne, samo ti. Napravio sam ovaj univerzum za tebe. Sa svakim sledećim životom rasteš, sazrivaš i postaješ sve veći i veći intelekt.“

„Samo zbog mene? A šta je sa ostalima?“

„Nema nikog više,“ rekao sam. „U ovom univerzumu, postojimo samo ti i ja.“

Gledao si me bledo. „Ali svi ljudi na zemlji…“

„Sve si to ti. Različite inkarnacije tebe.“

U prvom trenutku iznenađen, junak priče ostaje zamišljen nad životom koji dobija novi smisao ako mora da se pomiri sa činjenicom da je svaki put kada je uradio nekom nešto loše to zapravo uradio sebi. Bog ga ispraća u ovaj svet koji naziva jajetom jer se u njemu razvija život kako bi dostigao potpunu zrelost postojanja.

Endi Vir je govoreći o priči koju je napisao isticao da je imao želju samo da napiše interesantnu priču i da ona ne odražava njegove religijske stavove posebno jer su njegova interesovanja za religiju slaba i izjašnjava se kao agnostik. Sa druge strane, kao sin naučnika i veliki ljubitelj naučne-fantastike Endi Vir mora biti upućen u čuveni telefonski razgovor koji se odigrao u proleće 1940. godine između velikog fizičara Džona Vilera i njegovog studenta Ričarda Fajnmana, a koji je Fajnman prepričao u svom obraćanju povodom primanja Nobelove nagrade.

„ Fajnman, znam zašto svi elektroni imaju isto naelektrisanje i istu masu.“

„Zašto?“

„Zato što su svi oni jedan isti elektron.“

Naizgled besmisleno objašnjenje imalo je za temelj ozbiljno naučno promišljanje oslanjajući se na mogućnost da elektron putuje kroz vreme i obiđe sve potrebne pozicije ogroman broj puta tako da jedan isti elektron čini i sve elektrone u našem telu kao i elektrone u telima svih drugih ljudi i objekata u univerzumu. Fajnman je tvrdio da interesantnu ideju reinkarniranja elektrona nije mogao potpuno prihvatiti, ali je od Vilera preuzeo ideju da bi se antičestice pozitroni mogli opisati kao elektroni koji putuju unazad kroz vreme. Ukoliko bi u univerzumu primetili uravnotežen broj elektrona i pozitrona Vilerova ideja bi možda mogla biti i ozbiljnije shvaćena. Ovako njegova ideja ostaje interesantan model koji nam ostavlja za razmišljanje pitanje da li je Endijeva priča Jaje samo reinkarnacija Vilerovog telefonskog razgovora.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.