Skoči!

“Veliki fotografi pokušavaju uhvatiti suštinu onoga koga fotografišu. Kada nekoga tražim da skoči, on se obično toliko skoncentriše na sam skok da njegova maska padne i pojavi se njegova prava ličnost.“ Fotograf Filip Halsman je na ovaj način objašnjavao ideju iza načina fotografisanja kome je dao ime Džampologija. Time je sebi davao za pravo da od poznatih ličnosti koje je fotografisao uporno zahteva da skaču dok ih fotografiše. Pred njegovom kamerom su skakali Merlin Monro, Ričard Nikson, Brižit Bardo, Oldos Haksli, Robert Openhajmer, Odri Hepbern i mnogi drugi čije je portrete u skoku objavio u knjizi „Skok“ 1959. godine.

Kada je Filip predložio Salvadoru Daliju da urade fotografiju u skoku, za Dalija ideja nije bila dovoljno neobična. Njegov prvi predlog je bio da u kadru uz pomoć dinamita dignu u vazduh patku. Dogovorili su se ipak za manje ekstremnu verziju u kojoj će kadar ispuniti levitirajućim nameštajem među kojim će biti i Dalijeva slika Leda Atomica, a u kadar će ubaciti i tri crna mačeta sa mlazom kofe vode. Kada bi posle Filipovog brojanja do četiri Dali skočio, a pomoćnici ubacili u kadar kofu vode i mačiće, Filip je odlazio u mračnu sobu i razvijao snimak. Obično se vraćao sa fotografijom ispod koje bi napisao kratak komentar „Stolica prekriva Dalijevo lice“ ili „Dali je skočio prekasno“. Za to vreme njegova ćerka je sušila mačiće peškirom i trudila se da prostoriju dovede u red kako bi ponovili snimak. Bilo je potrebno 26 pokušaja da se kao rezultat dobije fotografija koju danas znamo kao Dali Atomicus.

Saradnja između Halsmana i Dalija je trajala decenijama, jedan od njihovih zajedničkih radova je i knjiga “Dalijevi brkovi” u kojoj se na 36 načina prikazuju umetnikovi neobični brkovi. Nešto interesantnija je njihova zajednička fotografija Voluptas Mors za koju je fotograf na Dalijev predlog rasporedio 7 golih ženskih modela tako da zajedno čine ljudsku lobanju, a za šta mu je bilo potrebno 3 sata. Čak i bez ovih kreativnih izraza Halsman je postao deo svestke kulture kao autor nekih od najpoznatijih portreta Vinstona Čerčila, Alberta Ajnštajna, Alfreda Hičkoka, Pabla Pikasa…

„Dali Atomicus“, Filip Halsman 1948. godine

1 Comment

  1. Pade mi na pamet priča o ljudima koji mogu da prevare detektor laži… Da li bi mogli da ih ispituju dok skaču? 🙂 Zanimljive tu te teme, da li je moguće prevariti ga, kako se mogu kontrolisati emocije i valjda periferni nervni sistem, čitanje govora tela, da li je moguće prepoznavanje laži samo na osnovu mikropromena izraza lica itd.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.