Šargarepe, gremlini i bube

Luftvafe je obično napadala Britaniju pod okriljem noći kako bi britanski lovci teže mogli da primete Nemačke bombardere. Međutim, britanski lovci su bili neočekivano uspešni u noćnim borbama, samo britanski pilot Džon Kaningam oborio je čak 20 nemačkih bombardera i dobio nadimak Mačje oči. Tajna njegovog uspeha ipak nije bila u njegovom savršenom vidu već u novoj tehnologiji radara za presretanje  koja je obavijena mitom o tome da šargarepe popravljaju vid. Ostalo je nejasno u kojoj meri je ministarstvo informisanja namerno pokrenulo mit u pokušaju da sakrije postojanje nove tehnologije. Ne postoje podaci koji pokazuju da su Nemci prevareni pričom i da su svoje pilote savetovali da jedu šargarepe, dok je na drugoj strani, kod Britanaca ostala zabeležena povećana popularnost ovog čudotvornog povrća. Beta karoten iz šargarepe se u našem telu pretvara u vitamin A koji je neophodan za normalno funkcionisanje oka, ali vitamin A je prisutan i u mnogim drugim namirnicama, pa ukoliko telo ne oskudeva u tom vitaminu, povećan unos šargarepe neće poboljšati vid. Mit se ipak održao do danas kao koristan i zgodan način da se deca nateraju da jedu zdravo povrće.

Pre nego što će doživeti svoju neverovatnu pilotsku avanturu, Duško Dugouško u crtanom filmu „Padajući zec“, žvače šargarepu i smeje se čitajući priručnik koji ga upozorava da konstantnu opasnost za sve pilote predstavljaju mali gremlini koji žive u avionima. Potpuno nesvestan mita o šargarepama, iako ih jede, nije čudno da zec nije upoznat ni sa mitom o gremlinima. Mit o gremlinima je takođe nastao unutar Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i prvi put se pominje još 1920. godine među pilotima koji su bili stacionirani na Malti i Srednjem istoku. Gremlini su opisivani kao mala stvorenja koja žive u avionima, a koja je zbog smicalica kojima su skloni zgodno okriviti za sve što krene po zlu. Ovakve šaljive priče su ponekada bile potkrepljene i svedočenjima pilota o stvarnim susretima sa gremlinima. Dok su takva svedočenja odbacivana kao moguće halucinacije usled stresnih situacija, sam mit o gremlinima je procenjen kao vrlo koristan. Tumačeno je da je pozitivna atmosfera koja se širila zajedno sa mitom doprinosila i efikasnijoj borbi britanskih pilota u Drugom svetskom ratu, pa je moguće da su gremlini pilotima više pomogli nego šargarepe.

Ukoliko je u avionima bilo mesta za gremline, u svemirskim raketama kao što je Arijana V bilo je sigurno mesta za cele porodice gremlina. Ipak, kada je prva Arijana V eksplodirala 1996. godine, samo 37 sekundi po lansiranju, gremlini nisu delovali kao dovoljno objašnjenje za štetu od oko 370 miliona dolara. Ispostavilo se da kvar nije bio mehanički i da je možda lakše poverovati da ga je izazvao gremlin. U pitanju je bio softverski bag. Problem je bio u pogrešno odabranom 16-bitnom broju za tip varijable koja je čuvala bočnu komponentu brzine. Iako takva odluka kod prethodne rakete Arijane IV nije predstavljala problem, veća i brža raketa je premašila maksimalnu vrednost koju je varijabla mogla da čuva pa je došlo do katastrofe. Bag koji možemo sa engleskog prevesti i kao „buba“, deluje apstraktnije od gremlina iako su efekti koje može izazvati vrlo realni, pa nije čudo da se u jednoj priči o razvoju računara pojavila i njegova opipljivija reprezentacija.

U grupi u kojoj je Grejs Hoper na Harvardu radila na razvoju računara MARK I i MARK II, 9. septembra 1946. godine kao uzrok grešake koju je računar pravio pronađen je moljac zaglavljen u jednom od releja. Grejs je zalepila leptira u dnevnik i zapisala „Prvi slučaj pronađene prave bube“. Iako je ova priča potpuno istinita, mit je da je ona izvor termina bagovi. Termin je bio prilično popularan i pre informatičke ere. Njegova upotreba se može pronaći još u beleškama i pismima Tomasa Edisona 1876.godine. On poteškoće u razvoju svojih patenata opisuje kao bubice. Ipak njegova sačuvana pisma nisu toliko opipljiva pa se prednost u popularizaciji termina daje Hoperovoj bubi zalepljenoj na stranicu dnevnika koja se čuva u Muzeju Američke istorije u Vašingtonu.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.