Rat svetova

Jedne oktobarske večeri 1938. godine, program CBS radija prekinut je objavom u kojoj je saopšteno da je profesor Ferel, posmatrajući kroz teleskop, primetio nekoliko eksplozija na planeti Mars. Program se na nekoliko minuta vratio u normalu, a onda je usledilo još nekoliko uključenja sve neobičnijeg sadržaja. Prvo je konstatovano sletanje čudnih objekata nedaleko od Trentona u Nju Džerziju, u program su uključeni očevici sletanja, a sve je kulminiralo prenosom strašnih scena u kojima su ogromna stvorenja, krećući se na tri pipka, smrtonosnim zracima uništavala sve pred sobom.

Verodostojnost ovakvog izveštavanja bilo je lako dovesti u pitanje jer se program emitovao pred praznik Noć veštica. Ceo program bio je neslana šala Orsona Velsa koji je odlučio da roman Herberta Velsa „Rat svetova“ adaptira za izvođenje na radiju. Iako njegova radio emisija nije imala veliku slušanost, ostao je mit da je bila uzrok haosa na ulicama širom Amerike.

Herbert Vels je u uvodu svog romana naslutio moguće surovo ophođenje nadmoćne civilizacije prema Zemljanima, prisećajući se brutalnog genocida Britanaca nad Tasmancima po dolasku u Australiju. Bez obzira na predvidljiv zaplet, roman kao i rat se završavaju neočekivanim raspletom. Narator Velsove priče jednog dana napušta sklonište i u iznenađujućoj tišini zatiče leševe Marsovaca. Nadmoćnim stvorenjima sa Marsa, koja su rušili sve pred sobom, suprotstavili su se patogeni mikroorganizmi sa naše planete, šireći među njima smrtonosnu bolest.

Velsova izuzetna maštovitost ne iscrpljuje kreativnost stvarnosti koja nas okružuje. Bez potrebe da u priču uključimo Marsovce, mi smo okruženi egzotičnim ratom svetova. Rat između sveta virusa i sveta bakterija traje milijardama godina i u njemu svakodnevno ginu trilioni bakterija. Čovek ne samo da nije isključen iz ovog rata već ga proživljava i unutar svog organizma. U ljudskom telu tek na svakih 9 ćelija bakterija dolazi jedna ljudska ćelija. Sa većinom bakterija živimo u simbiozi i one obavljaju bitnu ulogu u našim fiziološkim procesima, ali taj odnos u svakom trenutku može dobiti dramatičan preokret. Do XX veka takva opasnost je bila česta i čovekov život se mogao završiti kobno čak i zbog najobičnije posekotine koja se inficira. Tek otkrićem antibiotika dobili smo moćnog saveznika u ratu protiv bakterija, a to je ujedno prenelo front borbe na potpuno drugačiji teren.

U svom obraćanju povodom dodele Nobelove nagrade za otkriće Penicilina, Aleksandar Fleming je na samom početku ere primene antibiotika upozorio da nesavesna upotreba ovog saveznika može rezultirati pojavom super-bakterija otpornih na antibiotike. Od tada se vodi tiha bitka za širenje svesti o štetnosti neodgovorne upotrebe antibiotika i opasnostima koje to povlači.

Slepi mehanizmi evolucije i nesvesnih mutacija gena, koji idu na ruku bakterijama, pokazali su se kao nadmoćni nad čovekovom sposobnošću da svesno poštuje plan koji mu omogućava da živi zdravo. Nemarno korišćenje antibiotika dovelo je do toga da se sve veći broj bakterija prilagodi i postane otporan na otkrivene lekove. Trenutno se nalazimo u fazi u kojoj više od pola miliona ljudi godišnje umire od infekcija uzrokovanih upravo takvim bakterijama. Ukoliko se trend nastavi predviđanja su da će do 2050. godine broj žrtava porasti na više od 10 miliona godišnje i predstavljati veći problem od bolesti raka.

Medicina se upotrebom novih metoda dubokog učenja, kombinacije virusa i antibiotika bori da odbrani čoveka od najezde super-bakterija. Neki od ovih metoda pokazuju obećavajuće rezultate, ali je uporedo sa takvom borbom potrebno otvoriti front na kome ćemo se potruditi da objasnimo koliko su ovakvi napori medicine bitni za zdravlje ljudske vrste.

Enrike Alvim Korea 1898. godine Ilustracija za roman „Rat svetova“ Herberta Velsa.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.