Kralj Kajperovog pojasa

U augustu 1992. godine osamdesetčetvorogodišnji Klajd Tombo primio je neobičan telefonski poziv. Na liniji je bio naučnik iz Nasine laboratorije za mlazni pogon. On je zamolio Tomba za dozvolu da posete njegovu planetu. Klajd koji je kao mladi astronom 1930. godine otkrio Pluton bio je dirnut pozivom, odgovorio je naučniku da su dobrodošli da posete Pluton i primetio da su se hrabro odvažili na veoma dug i hladan put.

Spisak stanovnika Sunčevog sistema u XIX veku u jednom trenutku brojao je čak 11 planeta iako tada još uvek nisu bili otkriveni ni Neptun ni Pluton. Spisak je bio proširen objektima pronađenim u asteroiodnom pojasu sa imenima Vesta, Juno, Ceres i Palas, a kojima su kasnije ipak ukinuti statusi planeta. O postojanju Neptuna moglo se nagađati iz perturbacija u kretanju planete Uran odakle su dobijena i predviđanja gde bi bilo najplodnije tragati za novom planetom. Međutim, kada je Neptun uspešno pronađen 1846. godine, ispostavilo se da bi za potpuno objašnjenje perturbacija bilo neophodno postojanje još nekog objekta. To je otvorilo lov na Planetu X.

Jedan od najpredanijih lovaca bio je Persival Louel, američki biznismen koji je osnovao Louel opservatoriju i intenzivno posmatrao Mars razvijajući teoriju o postojanju civilizacije koja je izgradila kanale za odvodnjavanje Marsovih polarnih ledenih kapa. Poslednju deceniju života Persival je bez uspeha posvetio potrazi za Planetom X. Iako Persival nije pronašao planetu to je iz njegove opservatorije učinio astronom Klajd Tombo primetivši na fotografijama iz astrografa tačku koja se pomera u odnosu na nepokretno zvezdano nebo. Primećenom objektu su pripisane zasluge za perturbacije u kretanju Urana i Neptuna što je prema proračunima predviđalo da objekat ima masu približnu masi planete Zemlje. U takvoj situaciji bilo je neupitno da se otkriveni objekat mora smatrati devetom planetom Sunčevog sistema. Od mnogobrojnih predloga za ime novootkrivene planete kao najprikladniji je usvojen predlog jedanaestogodišnje devojčice Venecije Berni. Ona je predložila ime Pluton prema rimskom bogu podzemnog sveta zbog njegove sposobnost da se učini nevidljivim. Osim toga ime je bilo posebno prikladno i zbog prva dva slova koja su ujedno inicijali osnivača Louel opservatorije, a od kojih je spajanjem napravljen monogram odnosno simbol Plutona.

Precizniji proračuni su pokazali da je veličina planete Pluton precenjena jer su prve korekcije pokazale da Pluton ne može biti veći od Marsa. Uzimajući u obzir Plutonov albedo ispostavilo se da njegova masa nema masu veću od stotog dela mase Zemlje. Otkriće Plutonovog meseca Harona 1978. godine omogućilo je direktno merenje mase za koju se ispostavilo da ima red veličine tek hiljaditog dela mase naše planete. Ovo prekomerno skidanje kilaže dovelo je u pitanje i status planete koju je Pluton decenijama nosio. Problem je dodatno komplikovala činjenica da je od 1992. godine postalo jasno da je Pluton samo jedan od objekata u vrlo naseljenom Kajperovom pojasu. U njemu je u narednim godinama pronađeno više od 1000 objekata među kojima je Eris čak i masivniji od Plutona.

Na debati Međunarodne astronomske unije 2006. godine odlučeno je da se usvoji nova definicija planete. Prema novoj definiciji da bi se objekat smatrao planetom, osim uslova da kruži oko Sunca i ima sferoidan oblik, potrebno je i da počisti prostor putanje na kojoj se kreće od drugih objekata. Budući da se Pluton kreće u Kajperovom pojasu on ne ispunjava dodatni uslov pa mu ovakva definicija ukida status planete i dodeljuje novi status patuljaste planete.

U trenutku kada smo Pluton prestali smatrati planetom, sonda Novi horizonti je već pola godine putovala ka svojoj destinaciji. Iako je sonda lansirana raketom Atlas V oborila rekord najbržeg objekta koji je čovek napravio krećući se brzinom od 58.500 km/h, do udaljenog Plutona je putovala čak 9 i po godina. Fotografije koje je sonda poslala 2015. godine bile su prve fotografije Plutona iz blizine sa kojih smo mogli videti kako udaljena patuljasta planeta izgleda. Klajd Tombo nije doživeo da vidi kakav svet se krio iza sitne tačke koju je registrovao na snimku iz astrografa, ali se njemu u čast na sondi Novi horizonti našao deo njegovog pepela sa porukom „Ovde su pohranjeni ostaci Amerikanca Klajda W. Tomba, koji je otkrio Pluton i „treću zonu“ Sunčevog sistema. Dečak Adele i Murona, Patricijin muž, otac Anete i Aldena, astronom, učitelj, šaljivdžija i prijatelj. Klojd W. Tombo (1906-1997)“.

Fotografija Plutona dobijena sa sonde Novi horizonti