Leci kojima je bilo zasuto ostrvo Lubang na Filipinima obaveštavali su Hiro Onodu i njegovih nekoliko saboraca da je Drugi svetski rat završen u oktobru 1945. godine i da se mogu povući sa svojih misija. Onodi je sve delovalo kao jeftin trik neprijatelja koji pokušava da sabotira misiju u koju je poslat 1944. godine. Bio je ubeđem da je svet i dalje u ratnom sukobu dok se ostatak sveta udruženo trudio da ubedi Onodu da je rat gotov. Treniranog za skrivanje i preživljavanje po džunglama, Onodu je bilo teško pronaći, a svaki put kada bi ga filipinska policija pronašla Onoda je upadao u vatrene okršaje misleći da je u pitanju prerušeni neprijatelj. Godine su prolazile, a Onoda je jednako pedantno održavao svoju uniformu i pušku, hranio se pretežno kokosima i bananama i čekao da primi naredbu od svojih nadređenih. Jedan Onodin saborac se predao 1949. godine, a ostali su nastradali u sukobima sa policijom, poslednji Kozuka ubijen je 1972. godine posle čega Onoda ostaje sam u džungli.
Pustolov Norio Suzuki je na svom proputovanju po svetu odlučio da izvrši tri zadatka: vidi pandu, sretne Jetija i pronađe Onodu. Pošlo mu je za rukom da se 1974. godine sprijatelji sa Onodom i objasni mu da je rat završen pre skoro 30 godina. Ovaj odani vojnik ipak je odbio da se preda dok tu naredbu ne dobije od svog nadređenog.
“Apsolutno vam je zabranjeno da izvršite samoubistvo. Moguće da će ovo potrajati 3 godine, moguće 5, ali šta god da se dogodi doćićemo po vas.“ Major Taniguči koji je ovim rečima poslao Onodu na ostrvo, stajao je ponovno pred Onodom 9. marta 1974. godine. Objasnivši svom vernom vojniku da je rat završen oslobodio ga je dužnosti i naredio mu da se preda. Onoda je u uniformi koju je obukao pre 29 godina izmarširao iz džungle sa svojom potpuno ispravnom puškom i 500 metaka, položio je svoj mač pred predsednikom Filipina, Ferdinandom Markosom, koji mu je uzimajući u obzir okolnosti oprostio ubijanje 30 stanovnika njegove države.
Foto: Malacañang Palace
