Posle jednog sata strpljivog čekanja ispred kancelarije urednika časopisa Le Figaro, četrdesetogodišnja dama Enrijet Keju se obratila Gastonu Kalmetu: „Ti znaš zašto sam ovde, zar ne?“ Izvukla je pištolj iz krznenog musa i smrtno ga ranila ispalivši šest metaka. Od tog 16. marta 1914. godine štampa je intenzivno pratila sve što se ticalo ovog ubistva. Za čitaoce će slučaj biti između ostalog interesantan zbog želje da što više sazna o ljubavnom životu Enrijetinog muža, tadašnjeg ministra finansija koji je uspešno prikrio da je sa Enrijetom bio u vezi i pre nego što se razveo od prethodne supruge. Upravo zbog ljubavnih pisama koje su oni kao ljubavnici razmenjivali, a koje je Le Figaro počeo da objavljuje, Enrijet se toliko razbesnela da se odlučila na fatalni čin.
Iza svega je postojala i duga politička istorija, a jedan od bitnih momenata se ticao Druge marokanske krize iz 1911. godine. Žozef Keju je izabran na mesto premijera Francuske nekoliko dana pre nego što će se Nemački vojni brod Panter usidriti u Marokanskoj luci Agadir. Do naelektrisane situacije koja je bila na rubu oružanog sukoba dovela je borba za kontrolu teritorija u Africi u kojima se Nemačka osećala nadigrano od strane Britanije i Francuske. Tajni pregovori koje je Žozef vodio sa Nemcima završeni su neupitno u korist Francuske sa velikim popuštanjem od strane Nemaca. Francuska je zadržala kontrolu nad Marokom, a zauzvrat je Nemačkoj ustupila pogranične delove Konga. Kako bilo, francuski konzervativisti i deo javnosti su ovo protumačili kao neuspešan pregovor premijera koji je uskoro smenjen sa funkcije, a njegova navodna greška mu nikada nije zaboravljena pa je protiv njega intenzivno nastavljena da se vodi medijska hajka.
Nije čudno da je javnost bila potpuno zaokupljena pričom o ubistvu Gastona jer je ona iza sebe imala intimnu ljubavnu priču, kroz sebe prelamala aktuelna politička zbivanja, a pri tome je raspravu u svakom trenutku mogla prebaciti i na ozbiljne krize koje su više puta dovodile svetske sile na granicu oružanog sukoba. Le Figaro je čak morao proširiti broj strana na kojem je štampan da bi mogao detaljno izveštavati o samom suđenju Erijet koju je muž posle date ostavke na mesto ministra branio ukazujući na neuračunjivost do koje su doveli stalni napadi na njega. Presuda koja je donesena 28. juna 1914. godine, a koja je oslobodila Erijet proglasivši da se radi o ubistvu iz strasti, nastavila je da potpuno okuplja pažnju javnosti. Jedno interesantno svedočanstvo o načinu na koji je bila usmerena pažnja javnosti ostalo je i kao unos u ličnom dnevniku opata Magniera na dan presude. U njemu je opat ceo jedan pasus posvetio komentarisanju odluke porote, dok je pisanje završio kratkom rečenicom čiji istorijski momenat nije mogao da predoseti: „Austrija je objavila rat Srbiji.“
