„Elizabet je pokušala da se ubije“, rekao je Mark svom ocu.
Hju je podigavši glavu sa svojih papira izustio „Nisam znao da je toliko nesrećna.“
Mark je ranije tog dana našao svoju sestru Elizabet bez svesti na podu kupatila na kome je ležala i kutija tableta za spavanje. Ona je gubeći bitku sa depresijom pokušala da oduzme sebi život i napusti svet koji je za nju postao nepodnošljiv. Marka nije iznenadila hladna reakcija oca sa kojim jedva da su komunicirali i koga su uvek formalno obučenog i zaokupljenog papirima doživljavali kao deo nameštaja u kući. Dok je Mark u susednoj sobi udaravši u bubnjeve gradio svoj svet i karijeru muzičara, nije bio svestan u kakav svet zaranja njegov otac nadnesen nad papirima ispisanim čudnim simbolima.
Hju Evereta su još kao dečaka mučila teška pitanja koja su se ticala toga kako univerzum funkcioniše pa je kao dvanaestogodišnjak 1943. godine napisao Ajnštajnu dovoljno interesantno pismo da na njega dobije odgovor. U studentskim danima bio je zaokupljen svetom kvantne mehanike i doktorirao je 1955. godine sa tezom pod naslovom „Teorija univerzalne talasne funkcije“. Ono što je proizilazilo iz njegove teze jeste interpretacija kvantne teorije prema kojoj svaki sistem koji se nađe u superpoziciji više stanja zapravo pokazuje istovremeno postojanje paralalnih stvarnosti koje se dešavaju nezavisno jedna od druge. Ova neobična interpretacija koja je kasnije nazvana interpretacijom mnoštva svetova, iako je za osnovu imala ozbiljnu teorijsku podlogu, delovala je kao preegzotičan načina da se govori o kvantnoj teoriji koja je i sama po sebi bila dovoljno neobična. Everet je sa idejom da testira svoju interpretaciju nekoliko godina kasnije, boraveći u Kopenhagenu, odlučio da se suoči sa najvećim autoritetom kvantne teorije i jednim od tvoraca opšteprihvaćene kopenhagenske interpretacije. Međutim, susret između mladog Evereta i velikog Nilsa Bora delovao je kao pokušaj da se uspostavi komunikacija između dva nedodirljiva paralelna sveta. Bor se čvrsto držao svojih stanovišta i nije prepoznao ništa dovoljno vredno u Everetovim idejama. Teško je oceniti koliko je težak udarac bio za povučenog Evereta odbijanje naučne zajednice da prihvati njegove ideje i bilo bi verovatno nepravedno u tome tražiti uzrok zanemarivanju porodice i alkoholizmu koji je doprineo da zbog nezdravog života Everet premine od srčanog udara u 51. godini.
Everetovo beživotno telo, obučeno u odelo kao po običaju, pronašao je njegov sin Mark koji je pomerajući telo pokušavao da se seti da li ga je ikada pre toga dodirnuo. Moguće da ga je taj dodir sveta koji je postojao tik uz njega, a o kome je tako malo znao inspirisao da krene na put ka upoznavanju svog oca. Mark koji je tada već bio frontmen poznatog benda Ils zajedno sa BBC ekipom snimio je dokumentarni film „Paralelni svetovi paralelni životi“. Tokom snimanja filma potpuno se iznenadio činjenicom da njegovog oca mnogi veliki naučnici smatraju genijem čija teorija će tek u budućnosti steći zasluženo priznanje, a koja od sedamdesetih godina postaje sve popularnija. U borbi koju je njegov otac vodio video je i deo objašnjenja za odnose u porodici koja, ukoliko je njegov otac u pravu, u nekom drugom univerzumu funkcioniše potpuno skladno. U ovom univerzumu tragedija se nije završila Everetovom smrću. Hjuova ćerka Elizabet je mučeći se i dalje sa depresijom oduzela sebi život 1996. godine na Everetov rođendan. U poslednjoj poruci je, pogrešno tumačeći očevu teoriju, izrazila nadu da će se sresti sa ocem u nekom od paralelnih svetova.
