Čuveni teorijski fizičar Stiven Hoking, u uvodu svog bestselera Kratka povest vremena, objašnjava da iako je dobio savet da u knjizi ne koristi formule, jer svaka prepolovi broj kupaca knjige, ipak se oglušio o savet i rizikovao polovinu čitalaca time što je naveo formulu E=mc^2. Formula koju je upotrebio nije bila toliko zastrašujuća jer je već odavno postala deo popularne kulture. Iako ona govori o ne tako lako shvatljivoj ekvivalenciji između energije i materije i tačnom iznosu energije u koji bi se određena masa mogla konvertovati, tu važnu formulu iz specijalne teorije relativnosti moguće je naći i na grafitima, majicama, video igrama…
U popularnu kulturu se još lakše od formula infiltriraju termini iz nauke i u našoj svakodnevici često žive svoj zaseban život, potpuno različit od onoga koji im je nauka namenila. Tako se termin energija može kolokvijalno upotrebiti kada se govori o energiji u nekoj prostoriji, energiji u nečijem društvu, energiji nekog razgovora. Takva upotreba nekada zgodno olakšava komunikaciju, ali je dobro imati u vidu da takva upotreba može biti i odlika jezičke lenjosti i sprečavati nas da promislimo i jasno definišemo šta tačno stoji iza toga što nam nečija energija ne prija.
Veći problem nastaje ukoliko se termini energija, vibracije, zračenje, odomaći u okviru neke pseudonaučne discipline pa nam u ime nauke bude ponuđen privezak koji nas može zaštititi od talasa negativne energije. O sličnim primerima zloupotrebe piše Ben Goldejker u knjizi Loša nauka. On vrlo slikovitim primerom otvara svoju knjigu i u poglavlju “Detoksikacija i teatar mulja” opisuje popularne tretmane Aqua Detox detoksikacionih kupki. U pitanju su kupke u kojima se drže stopala posle čega se na dnu kupke pojavljuje mulj, navodni toksini izvučeni iz tela. Kako Goldejker objašnjava, ovakvu podvalu ćete lako raskrinkati, pokušajte ubediti terapeuta da kupku uključi pre nego što uopšta uronite noge u nju. U tom slučaju takođe će se pojaviti mulj na dnu, jer on naravno ne potiče od toksina već nastaje elektrolizom elektroda koje se nalaze u vodi.
Jasno je da “teatar mulja” čak i ako ne prija telu prija savesti, pa iako povremeno ugodna, takva terapija može biti i štetna ukoliko je potpuna zamena za navike zdravog života. U još veću klopku se može upasti ukoliko se kao potpuna zamena za terapije lečenja prikloni nekoj od alternativnih medicina koje su virtuozne u zloupotrebi naučne terminologije i mogu se opisati kao kargo kult u medicini.
Uz bogatstvo terminologije koja samo asocira sa nečim smislenim i sa nečim naučnim, kvantna medicina je odličan primer kako se imitacijom medicinskog tretmana može lako manipulisati, posebno uvodeći niz navodnih najsavremenijih izuma. Takve terapije gotovo da se ne razlikuju od nekog tretmana kojom bi nas podvrgnuo plemenski vrač, osim što ovde umesto sa krilima slepog miša iznad nešeg tela maše sa navodno najmodernijom tehnologijom kod koje je najčešće najveća inovacija upravo njeno čudnovato ime.
U svakom slučaju, bez obzira što će vam svaki profesor kvantne fizike objasniti kako su priče koje stoje iza takvih tretmana besmislene, treba imati u vidu dve stvari. Ukoliko vam terapija prija, jer naposletku i pažnja prija i nekada je dovoljna da se osećamo bolje, dok se pridržavate i regularne terapije ne mora biti loše to što angažujete svog kvantnog vrača. I druga stvar, uvek treba imati u vidu da ima slučajeva kada alternativna medicina radi, i ona se tada zove medicina.
PARALAKSA PREPORUČUJE:
Knjiga: Loša Nauka, Ben Goldejker – O pseudonauci u medicini, placebu, nutricionizmu, testiranju lekova…
Knjiga: Kratka povest vremena, Stiven Hoking
Knjiga: Opšta teorija žirafa, Milan Ćirković – Zbirka eseja koji se bave temom pseudonauke i odnosa nauke i popularne kulture
