Iako upoznavanje sa postojanjem atoma možemo da pratimo do antičke Grčke, za početak atomske ere smo uzeli onaj trenutak u kome smo uz pomoć razumevanja atoma, uspeli da izazovemo fisionu eksploziju. Tako je 16. jul 1945. godine usvojen kao početak atomske ere, jer tada je na poligonu Triniti u Novom Meksiku detonirana prva atomska bomba sa nazivom „sprava“ (the gadget).
Usled ogromne eksplozije, metalna konstrukcija na kojoj se nalazila bomba je isparila, a pesak na tlu se otopio i formirana je posebna vrsta minerala koji je nazvan trinitit. Odmah posle rata, dok se još uvek malo toga znalo o štetnosti radijacije, ljudi su posećivali Triniti poligon, sakupljali trinitit i od ovog zelenog kamena pravili čak i nakit. Tek 1953. godine buldožerima je izrovano tlo poligona kako bi većina minerala ostala pokopana u zemljištu, poligon je ograđen, a na nultoj tački je postavljen spomenik. Zračenje trinitita, kao i zračenje na samom poligonu više nije toliko intenzivno, pa se dva puta godišnje organizuju otvorena vrata kada je moguće posetiti nultu tačku atomske ere. Posetioce na ulazu ipak čeka tabla koja ih obaveštava da je uzimanje trinitita sa lica mesta protivzakonito i smatra se krađom.
Pojava neobičnog minerala je donekle očekivana na ovako specifičnoj lokaciji atomske ere, ali je naučnike iznenadilo kada su sličan mineral pronašli i u jednoj antičkoj grobnici. Grobnica faraona Tutankamona je osim sa dragocenostima i umetninama potpuno iznenadila naučnike i sa dva neočekivana artefakta. Prva misterija je došla kada su oštricu faraonovog noža izvukli iz dekorisanih zlatnih korica. Sečivo koje je bilo od gvožđa ih je zasenilo mnogo više od bleštavog zlata. Postojanje takve oštrice je bilo potpuno neočekivano, jer je Tutankamon sahranjen u XIV veku p.n.e. u bronzanom dobu, u vreme kada još nije bilo poznato dobijanje gvožđa iz rude. Naknadnim ispitivanjem pokazano je da je oštrica izrađena od gvožđa koje u sebi sadrži 11% nikla, pa se veruje da se radi o komadu meteorita koji je pao na zemlju iz svemira budući da kod gvožđa dobijenog iz zemljine kore nikal ne prelazi 4%.
Još veću tajnu je krio ukras koji se nalazio na grudima faraona, a koji je na centralnom mestu imao skarabeja. Žućkasti kamen od koga je izrađen skarabej u prvom trenutku nije izazvao mnogo pažnje dok nije ustanovljeno da se radi o libijskom pustinjskom staklu. Libijsko pustinjsko staklo je specifičan mineral, sličan trinititu, koji se može pronaći u pustinjama na istoku Libije i za čiji nastanak su potrebne temperature od 1600 stepeni celzijusa što je više od temperature vulkanske lave. Analize su pokazale da je mineral nastao pre 29 miliona godina pa se pretpostavlja da je do takvih temperatura moglo doći jedino udarom meteorita. Kako nije pronađeno mesto udara, ostao je veo misterije kako bi tačno moglo doći do nastanka ovog minerala, kao i to kako je u Egiptu ovaj mineral prepoznat kao nešto toliko specifično da se od njega izradi jedan od centralnih ukrasa u faraonovoj grobnici.
PARALAKSA PREPORUČUJE:
Knjiga: Alhemija bombe – Slobodan Bubnjević – Laguna 2023
Knjiga: Skriveni svet oko nas – Mark Miodovnik – Laguna 2019
