Stari Grci obično nisu dozvoljavali pticama da prljaju skulpture koje su bile predstave božanstava. Iz tog razloga na glavama skulptura često su stajali mali bronzani diskovi. Bronza je osim za tu namenu bila vrlo popularan materijal i za skulpture, ali je činjenica da se bronza može pretopiti dovela do toga da su do danas uglavnom preživele njihove mermerne replike što nam je dalo pogrešan utisak o izgledu skulptura antičkog doba.
Osim što zanemarujemo činjenicu da je veliki broj skulptura bio od bronze, precenjujemo i belinu onih koje su napravljene od mermera. Tome je doprineo i jedan od otaca istorije umetnosti, Johan Vinkelman, koji je pišući o antičkim skulpturama u XVIII veku isticao da su skulpture lepše ukoliko su belje. Nemački arheolog Vinsent Brinkman je posebnim tehnikama posmatranja UV svetlom uspeo da primeti razliku u propadanju površina skulptura koje su nekada davno bile prekrivene različitim bojama. 2003. godine svoje pokušaje rekonstrukcije poznatih skulptura u novom svetlu izložio je u Minhenu na izložbi pod nazivom „Bogovi u boji“.
