Po teoriji večnog leda izloženoj u „Glacijalnoj kosmogoniji“ 1913. godine, kosmos je poprište večne borbe između vatre i leda. Nekada davno postojalo je vruće nebesko telo milion puta veće od Sunca koje se sudarilo sa ogromnom količinom leda u velikoj eksploziji. Tako je formiran Sunčev sistem, a ostaci leda nastavili su da lete svemirom i njih danas vidimo kao zvezde. Za ovako maštovitu teoriju nije čudo da je njen tvorac Hans Herbiger tvrdio da ju je otkrio u viziji koju je imao 1894. godine, a nije čudo ni da je teorija bila zanemarena do uspona Hitlera na vlasti.
Jačanjem nacionalsocijalizma u Nemačkoj ova teorija je postala vrlo poželjna kao pandan „lažnoj jevrejskoj nauci“ kako su nacisti često predstavljali zvaničnu nauku u kojoj su dominirale ideje jevrejskih naučnika. Hajnrih Himler je tvrdio da neko ne može biti dobar nacionalsocijalista ukoliko ne veruje u teoriju večnog leda, a Herbigerovu teoriju je cenio čak i Filip Lenard koji je zajedno sa Vilhelmom Rendgenom otkrio iks-zrake. Povel i Berže (1960) smatraju da je verovanje u glacijalno poreklo kosmosa doprinelo Hitlerovoj lošoj proceni da će njegove trupe lako da se nose sa hladnom ruskom zimom.
