Kada su savezničke trupe 17. maja 1945. godine ušle u rudnik soli u Austriji pronašle su skladište sa 6750 umetničkih dela među kojima je bila do tada nepoznata slika velikog holandskog majstora Johanesa Vermera. Za prodaju ovog nacionalnog blaga nacistima bio je optužen slikar Han van Megeren od koga je rajhsmaršal Gering kupio sliku 1942. godine. Suočen sa mogućnošću smrtne kazne zbog saradnje sa okupatorom Megeren je bio prinuđen da u svoju odbranu prizna da je sliku koju je prodao Geringu sam naslikao i da je to samo delić najveće podvale u svetu umetnosti.
„Vođen stanjem aneksioznosti i depresije izazvane nepoštovanjem mog rada, odlučio sam jednog sudbonosnog dana da se osvetim kritičarima umetnosti i ekspertima tako što ću uraditi nešto što svet do tada nije video.“ 1932. godine van Megeren je odlučio da naslika sliku koju će predstaviti kao izgubljenu sliku velikog holandskog majstora Vermera, a sa kojom će dokazati da njegova veština pripada samom vrhu holandske umetnosti. Vermer, nepoznat za svog života, ostavio je samo 35 dela iza sebe, ali se pretpostavljalo da postoji još bar 10 izgubljenih slika. To ga je činilo odličnim izborom kao i činjenica da je njegova tehnika poznata kao izuzetno teška za kopiranje.
Megeren je na ovoj podvali radio 5 godina izučavajući celokupan proces slikanja uključujući i pravljenje boja i četkica od dlake jazavca. Osim lažiranja zahtevne tehnike velikog majstora, Megeren je morao osmisliti poseban postupak sa kojim će učiniti da boja izgleda kao da se sušila vekovima. Rezultat je bila slika „Večera u Emausu“ sa kojom je uspeo da prevari najveće svetske poznavaoce umetnosti koji su je uvrstili u Vermerov opus. Ova slika je bila prva u nizu podvala na kojima je Megeren stekao ogromno bogatstvo pa se na spisku prevarenih našao i Gering. Slikajući pred novinarima i svedocima na sudu u julu 1945. godine Megeren je dokazao istinitost svoje priče što ga je oslobodilo optužbe za saradnju sa okupatorom, ali je osuđen na zatvorsku kaznu zbog mnogobrojnih prevara.
