U svom monumentalnom delu Uliks, Džejms Džojs na 730 strana opisuje jedan običan dan svog glavnog junaka Leopolda Bluma. Dajući ime romanu po latinskom imenu za Odiseja pisac glavnog junaka šalje na lutanja koja traju samo 18 sati i u kojima ga otiskuje na putovanje kroz vlastitu svest. Dan u kome Blum luta Dablinom je 16. jun 1914. godine, a ovaj dan kao Blumov dan slave mnogi ljubitelji Džojsovog dela.
Posle ovog velikog poduhvata Džojs odlučuje da se prihvati još veće avanture. Naoružan sa 9 kilograma beleški koje je sakupio za prethodni roman, a u kojima je bilo dosta neiskorišćenog materijala, Džojs se još dublje upliće u odnos stvarnosti, svesti i jezika sa posebnom pažnjom na snovima. Putovanje do konačnog romana traje 16 godina i donosi na svet delo prepuno lingvističkih eksperimenata. Kada mu je bilo prigovoreno za česte igre reči, Džojs je odgovorio „Sveta rimska katolička apostolska crkva je izgrađena na igri reči. To bi moralo biti dovoljno dobro za mene“, citirajući Bibliju „A ja tebi kažem da si ti Petar (petar – kamen na aramejskom) i da ću ja na tom kamenu sazidati crkvu svoju“ (Matej 16:18).
Eksperimentišući u nedogled Džojs se poigravao sa stanjima svesti i njenim odnosom sa jezikom što je imalo za rezultat da roman bude vrlo težak za tumačenje i razumevanje. Konstrukcije „munjevitih rečenica“ sastavljenih od jedne reči koja ima 100 slova kao i mnoge druge inovacije podelile su čitaoce na one koji misle da je delo besmisleno i one koji tvrde da je uz dovoljno strpljenja delo genijalno, dok se sam Džojs šalio kako je knjigu pisao sa idejom da uposli kritičare sledećih 300 godina.
Kada je 1964. godine Mari Gel-Man tražio ime za novootkrivenu najmanju česticu materije, pošto ih je bilo tri u protonu i neutronu, setio se uzvika iz Fineganovog bdenja „Tri kvarka za gosin Marka!“ pa je tako dozvolio da Džojs imenuje osnovno gradivno slovo knjige u kojoj svi živimo.
