Jedan od argumenata onih koji zastupaju ideju inteligentnog dizajna protiv teorije evolucije kaže da ako biste u sred pustinje pronašli časovnik, pretpostavili biste da je on dizajniran od strane nekog, a ne da se sam spontano formirao od peska. Da li bi vas prevario dizajn koji vidite na slici ako biste pokušali proceniti njegovu složenost ili autorstvo?
Ovaj naizgled vrlo složen dizajn je vizuelna reprezentacija Mandelbrotovog skupa koji praktično sam cvate iz jedne vrlo jednostavne formule. Ako formiramo niz koristeći iteracionu formulu gde umesto „c“ ubacujemo različite brojeve iz kompleksne ravni i različito bojimo one brojeve ravni koji različitim brzinama vrednost niza vode u beskonačnost, dobijamo neverovatno kompleksnu strukturu.
Iako je Mandelbrot prvi vizuelno predstavio ovaj skup 1980. godine, ne možemo tvrditi da ga je on stvorio jer je skup već upisan u sam načina na koji uopšte postoje kompleksni brojevi. Neiscrpnost ovog skupa u kome je kompleksnost sve veća ukoliko pokušamo da ispitamo neki od njegovih detalja može nas podsetiti na ljudsko zaranjanje u beskonačnost kada pokušavamo da opišemo našim nesavršenim jezikom nešto što je savršeno. Ne samo što tada nismo sigurni da li se toj granici možemo ikada približiti nego nismo sigurni ni da li svojim opisivanjem učestvujemo u pomeranju granice kojoj se približavamo.
Zumiranje detalja Mandelbrotovog skupa
