„Statua boginje demokratije je napravljena od gipsa i ona ne može ovde stajati večno. Ali kao simbol ljudskih srca ona jeste večna i neuništiva. Neka se paze oni koji bi želeli da je unište: narod to neće dozvoliti. Na dan kada prava demokratija i sloboda dođu u Kinu, mi ćemo podići drugu boginju demokratije ovde na trgu, veliku i trajnu. Mi imamo snažnu veru da će taj dan konačno doći. Mi još uvek imamo nadu: Kineski narode ustani! Podigni statue boginje demokratije u milionima svojih srca! Živeo narod! Živela sloboda! Živela demokratija!“
Ovako se završavao proglas studenata koji su 30. maja 1989. godine, u toku protesta na trgu Tjenanmen, podigli spomenik boginji demokratije. Protesti su u tom trenutku trajali više od mesec dana, a statua od papira, gipsa i lepka visoka 10 metara privukla je sledeći dan na trg 300.000 ljudi. Prva noć u kojoj je studentima na trgu pravila društvo velika bela boginja bila je ispunjena atmosferom sloge, i gotovo utvarnog otelotvorenja zajedničke ideje u koju su verovali. Napokon su imali jasnu potvrdu toga da nisu sami dok imaju zajedničke ideje.
Ideje oko kojih se lako složio veliki broj ljudi bile su jednostavne. Oni su zahtevali slobodu medija, slobodu govora i podelu vlasti, što je bilo neprihvatljivo za autoritarni komunistički režim na čelu sa Dengom Sjaopingom. Oni koji su protestovali nazivani su kontrarevolucionarima i stranim faktorom a svaki pokušaj dijaloga je pretvaran u političke monologe zvaničnika. Ipak protest je postajao sve brojniji i raširio se na oko 400 gradova širom Kine.
Na mirne proteste, u toku kojih je hiljade studenata štrajkovalo glađu, režim je odgovorio silom proglasivši vanredno stanje 20. maja. U Peking je poslato 300.000 vojnika sa ciljem da se protesti okončaju i da studenti budu proterani sa trga. Noć između 3. i 4. juna 1989. godine zapamćena je kao masakr na trgu Tjenanmen u toku koga je vojska koristila brutalnu silu i tenkove ne libeći se da puca na nenaoružane civile. Do danas nije razjašnjeno koliko je bilo žrtava u sukobima vojske i naroda. Prema prvim izveštajima kineskog Crvenog krsta prijavljeno je više od 2000 žrtava, ali je ta izjava kasnije demantovana i zvanični podaci su navodili 241 žrtvu uključujući 23 vojnika i oko 7000 ranjenih. Ono što se zna jeste da je među žrtvama vojne brutalnosti na pločniku trga zajedno sa krvlju naroda ležala i polomljena boginja demokratije.
Sledećeg jutra hiljade ljudi pokušalo je da se okupi na trgu, ali vojska ih je dočekala sa upozorenjem posle koga su zapucali, a pod paljbom su se našla čak i kola hitne pomoći. Trg je ostao prekriven vojskom, a scena koja je usledila 5. juna obišla je svet kao jedan od najupečatljivijih momenata protesta.
Bez obzira na brutalnu silu koju je vojska pokazala u prethodna dva dana, ispred kolone tenkova koja se kretala istupio je čovek u beloj košulji sa dva cegera. Nepoznati čovek je na taj način zaustavio kolonu tenkova na nekoliko minuta, dovoljno da to zabeleže fotografi sa terasa obližnjih zgrada, i da se takav trenutak ureže duboko u svest ljudi širom sveta. Jednu od fotografija je napravio i fotoreporter Čarli Kol, koji je uspeo da je sačuva sakrivši rolnu filma u vodokotlić, jer već 10 minuta kasnije u njegovoj sobi su bili pripadnici javne bezbednosti koji su zaplenili sve druge rolne filma.
Identitet i sudbina čoveka sa fotografije ostala je nepoznata, ali je ovaj hrabri gest bio dovoljan da se on nađe na Tajmsovoj listi 100 najuticajnijih ljudi XX veka pod pseudonimom Čovek tenk.
Snažna fotografija je nastavila da kruži svetom noseći svedočanstvo o onome što se dešavalo na Tjenanmen trgu, govoreći o stanju u Kini, ali noseći i svevremenu simboličnu poruku i inspiraciju. Uprkos tome, fotografija nije mogla da se vidi tamo gde je to bilo najpotrebnije, a tako je ostalo i do danas.
Komunistički režim je ovu scenu prvo upotrebio pokušavajući da dokaže kako je vojska bila obzirna prema ljudima koji protestuju, ali su uskoro odlučili da usvoje drugačiju taktiku zabranivši da se dešavanja na Tjenanmen trgu pominju. Tako je do danas ostala zabrana da se u javnosti govori o protestima ili da se obeležava godišnjica masakra, a cenzura je i dalje toliko intenzivna da je u Kini nemoguće na internetu pronaći fotografiju Čoveka tenka ili bilo šta drugo o protestima iz 1989. godine.
To je borbu za demokratiju premestilo na drugačiji front u kome aktivisti ratuju protiv cenzure svojom kreativnošću. Jedan od interesantnih primera je fotografija na kojoj su tenkovi zamenjeni velikim žutim patkama. Međutim, kada je ova fotografija postala dovoljno viralna prepoznata je od cenzora i dospela je na listu sadržaja koji se redovno cenzuriše. Tako se, bez obzira na cenzuru, Čovek tenk pojavljuje u raznim oblicima, a replike statue boginje demokratije mogu se videti širom sveta.
