Ako bismo morali sastaviti spisak svih stvari koje postoje da li bi se na tom spisku našao prostor? Njutn je verovao da bi prostor definitivno bio jedna od stavki na spisku, jer on postoji sam po sebi čak i ako ne postoji ništa što ga ispunjava. Naravno situacija sa ovakvim pitanjima nikada nije jednostavna pa je Njutnov oponenet Gotfrid Lajbnic vatreno zastupao suprotnu tezu. Tvrdio je da prostor ne postoji već on predstavlja relaciju između tela kao što i samo vreme ne bi proticalo da nema onoga što nam ostavlja utisak protoka.
Da bi raspravu učinio jasnijom Njutn je odlučio da u misaonom eksperimentu zavrti kofu do pola punu vode oko njene ose simetrije. Kao što znamo, centrifugalna sila će dovesti do toga da se voda preraspodeli uz zidove kofe i površina vode neće više biti ravna nego konkavna. Međutim, šta ako bi se kofa vrtela u potpuno praznom svemiru? Njutn je tvrdio da bi površina vode i dalje bila konkavna jer bismo mogli reći da se kofa vrti u odnosu na prostor koji apsolutno miruje. Rasprava je ipak potrajala vekovima pa je jedan od istaknutih suprotnih argumenata stigao skoro dva veka kasnije.
Ernst Mah je tvrdio da okolni svemir dovodi do toga da se kod kofe koja rotira javi centrifugalna sila. Odnosno, ukoliko bi se kofa vrtela u potpuno praznom svemiru površina vode bi bila ravna. Jedan od najpažljivijih čitaoca Maha bio je i mladi Ajnštajn koji je povezujući prostor i vreme u jedinstvenu celinu stavio tačku na pojedinačne entitete prostora i vremena. Ajnštajn je Mahovu argumentaciju nazvao Mahov princip koji u svojoj najjednostavnijoj formulaciji kaže da ukoliko ne postoji nikakva materija neće postojati ni prostor. Iako deluje da je rasprava završena sa Lajbnicom kao pobednikom Njutnu se malo šta može zameriti jer na potpuno jasno objašnjenje fenomena inercije još uvek čekamo od najmodernijih ideja kao što je koncept Higsovog polja.
