Čest filmski motiv u kome avanturisti izgubljeni na egzotilčnom ostrvu bivaju pronađeni od strane nepoznatog plemena koje se prema njima odnosi kao prema božanstvu je zasnovan na istinitoj avanturi Hermana Melvila, pisca čuvenog romana „Mobi Dik“.
Kao dvadesetdvogodišnjak Melvil se 1841. godine pridružio posadi kitolovca Akašnet, ali je već 1842. godine razočaran surovim uslovima na brodu i omamljen prirodom prelepog ostrva Nuku Hiva odlučio da skoči sa broda i pobegne. Zajedno sa još jednim članom posade, tragajući za miroljubivim plemenom Harper, nabasao je na ljudoždersko pleme Tajpi. Pleme im je priredilo posebnu dobrodošlicu. Dva prijatelja su brižljivo čuvana i hranjena lokalnim specijalitetima, što je pokazalo svoju stravičnu stranu kada je Melvil pronašao ljudske ostatke preostale sa jedne od gozbi.
Melvil je uspeo da pobegne i ukrca se na drugi kitolovac, a svoju avanturu pretoči u roman „Tajpi“ koji je na stolu izdavača bio već 1845. godine. Izdavač je oklevao da objavi roman sve dok se nije uverio da je sve ispripovedano autentično čemu je doprinela neočekivana pojava i svedočanstvo Tobi Grina, Melvilovog prijatelja koji je sa njim podelio deo opisane avanture. Objavljeni roman je Melvilu doneo slavu na talasu koje se upustio u pisanje svog najvećeg dela. Ime svom romanu dao je verovatno inspirisan člankom iz časopisa Nikerboker (1839) u kome je opisan lov na gorostasnog, kao vuna belog kita koji je tokom hvatanja oštetio tri kitolovca, četrnaest čamaca i ubio 30 ljudi, a koji je nazvan Beli kit Pacifika, odnosno Mobi Dik.
