Postoji priča da je ruska carica Katarina Velika, iako oduševljena Deni Didroom odlučila da stavi na probu njegov racionalni ateizam i pozove na dvor u Sankt Peterburg velikog matematičara Lenarda Ojlera da javno sukobe mišljenja na temu postojanja Boga. Navodi se da je na Ojlerov argument „Gospodine,$latex \frac{a+b^n}{n}=x&s=2$, dakle Bog postoji! Odgovorite!“, Didro ostao zatečen i posramljeno napustio i dvor i Rusiju.
Istoričari matematike se slažu da je ovo ne samo neistinita već i loša anegdota, jer osim što nedosledno prikazuje Ojlerov temperament ona ne uzima u obzir da bi Didro kao odličan matematičar prozreo Ojlerov blef i to da je izneta matematička formula bez ikakvog jasnog sadržaja. Ipak, slučajno ili ne, upravo Ojler je došao do formule koju i danas navodimo, ako ne kao dokaz postojanja Boga, onda kao primer božanstvene lepote koju možemo pronaći u matematici$latex e^{i\pi}=-1&s=1$ u sebi spaja četiri složena matematička koncepta na potpuno neočekivan i jednostavan način, tako da nam se može učiniti da tolika kompleksnost u jednostavnosti govori o prisustvu suštine koja je velika, lepa i neuhvatljiva.
