Kada je Galileo Galilej jedne vedre zimske noći 1610. godine uperio cev teleskopa koji je konstruisao ka Jupiteru, nije ni slutio da će ta manje od metra duga cev, premostiti stotine miliona kilometara koji su ga delili od nebeskih tela na takav način, da ne samo da će promeniti razumevanje objekata koje posmatra već i sveta sa kojeg je pogled upućen. Otkrivši četiri svetle zvezde u blizini Jupitera, Galilej je njihovo ponašanje uspeo da objasni jedino uz pretpostavku da su u pitanju Jupiterovi sateliti koji kruže oko njega. Ovakvo otkriće nije dočekano sa odobravanjem od strane Katoličke crkve koja je insistirala na geocentričnom modelu sa planetom Zemljom u središtu svemira. Ideja da postoje tela koja se kreću oko nekih drugih objekata bila je za crkvu u najmanju ruku neprijatna. Za razliku od toga, otkriće koje je usledilo kada je Galilej usmerio teleskop ka Veneri bilo je razlog za paniku. Primetivši da Venera ima mene, Galilej je dao presudan argument za heliocentrični sistem, jer je Venerine mene mogao objasniti jedino njenim kruženjem oko Sunca. Kao logičan kontra-argument na ovako jasan dokaz inkvizicija je osudila Galileja na doživotni kućni zatvor kako bi sprečila širenje njegovih otkrića.
Danas Galileja smatramo ocem posmatračke astronomije i fizike, ocem naučnog metoda i moderne nauke. Iako Jupiterova četiri od danas poznatih 79 satelita nose imena Io, Evropa, Ganimed i Kalisto, njemu u čast ih zovemo i galileanski sateliti. Nasledili smo i njegov uporni pogled usmeren ka Jupiteru kao najmasivnijoj planeti sistema koja je prva formirana i koja nam može ispričati mnogo toga o celom Sunčevom sistemu. Upravo zato je i prva letelica koja je poslata 1989. godine da orbitira oko planete Jupiter nazvana Galilej.
Jupiter je radoznalost naučnika nagradio šepureći se egzotičnim pojavama koje krase ovog gasovitog džina. Na šarenolikim oblacima koji se kreću brzinama i oko 360 km/h posebno se izdvaja upečatljiva crvena mrlja koja je zapravo anticiklon aktivan od kada posmatramo planetu, a dočarava nam i veličinu Jupitera ako znamo da cela naša planeta Zemlja može da stane u ovu crvenu mrlju. Čarobni oblaci kriju još egzotičniju unutrašnjost u kojoj vladaju temperature i pritisci toliko visoki da većinu planete čini metalni vodonik. Zbog takvih ekstremnih uslova i postojanja metana u atmosferi naučnici predspostavljaju da na planeti može doći do neobične atmosferske pojave kiše dijamanata.
Tamo gde je misija Galilej stala 1995. godine poslaviši sondu u smrtonosni pohod ka misterioznim oblacima, nastavlja misija Junona. Letelica nazvana po ženi boga munje, koja je uspela da prozre ono što je bog skrivao oblacima, jasno se slaže sa idejom misije. Junona je stigavši 2016. godine u orbitu Jupitera započela svoj ples oko planete približavajući joj se na svaka 53 dana i prikupljajući ogroman broj podataka o njegovom gravitacionom i magnetnom polju preko kojih možemo zaključiti o onome što skrivaju oblaci i pre nego što zavirimo ispod.
Ni u toku ove misije Galilej nije zaboravljen, jer na telu Junone je aluminijumska plaketa sa Galilejevim autoportretom i rukopisom u kome je opisao svoje posmatranje Jupitera 1610. godine. Osim toga, NASA je obraćajući pažnju na popularizaciju nauke odlučila da posadu ove letelice čine tri LEGO figure: Jupiter sa munjom u rukama, Junona sa lupom i Galilej sa teleskopom. Prema planu misije, letelica će kružiti oko planete do 2021. godine, kada će se Junona uputiti ka zastrašujućim Jupiterovim oblacima, u ljubavni zagrljaj iz koga će se roditi neka nova interesantna otkrića.
