Kada je Džona B. S. Holdejna jedan teolog pitao šta nas biologija može naučiti o Bogu, on je odgovorio da može da zaključi da Bog, ukoliko postoji, gaji ogromnu ljubav prema bubama. Holdejn je time aludirao na ogroman broj različitih vrsta buba koji se danas procenjuje i na 2 miliona, a njegov odgovor nije bio izraz samo njegovog ateizma i šarma već i pragmatičnosti koja mu je bila svojstvena. Njegov pristup biologiji i genetici bio je sistematičan uz primenu statistike, pa se smatra da je Holdejn jedan od tri naučnika koji su postavili temelje za razvoj populacione genetike. Baveći se na takav način genetikom Holdejn je prvi dao procenu stope mutacije gena čoveka što je u svom ekstravagantnom maniru sam smatrao jednim od najvećih otkrića svog vremena. Specifičnost njegove ličnosti opisuje i činjenica da je rad o genetskoj povezanosti sisara dovršio u rovu na prvim borbenim linijama u Prvom svetskom ratu, a osim predanosti nauci, od koje nije odustajao ni pod granatama, jednako se posvetio i ulozi vojnika. Tako o njegovom neobičnom karakteru svedoče i pohvale korišćenju bojnih otrova kao i priznanje da je uživao na ratištu u prilici da ubija druge ljude i tako oseti relikt primitivnog čoveka.
Holdejnovo interesovanje za nauku bilo je vrlo raznovrsno, 1929. godine predložio je ideju primordijalne supe koja je poreklo života pronalazila u ishodu hemijskih procesa u početnim uslovima na planeti. Takođe je bio aktivan popularizator nauke pa ga je Artur Klark označio kao najbriljantnijeg popularizatora njegove generacije. Nobelovac Piter Medavar ga je smatrao za najpametnijeg čoveka koga je upoznao, a među studentima na Kembridžu bio je poznat i kao poslednji čovek koji je znao sve što je potrebno znati.
Holdejn se nije libio da svoj um oproba i u sferi politike i posveti se ozbiljno političkom angažmanu. Od 1937. godine je otvoreno podržavao Komunističku partiju, a od 1942. godine postao je član Komunističke partije Velike Britanije. Sve njegove dotadašnje kontraverze su mogle da se zanemare kada je bio suočen sa lisenkoizmom kao alternativnom pristupu genetici prema kome je bilo potrebno da zauzme stav.
Trofim Lisenko je bio agronom koji je u svojim prvim naporima da unapredi useve pšenice imao podršku velikog sovjetskog botaničara i genetičara Nikolaja Vavilova. Ipak, Lisenko je u svojim ambicioznim eksperimenta vrlo brzo zastranio i odbacio genetiku i Mendelova pravila nasleđivanja vraćajući se odbačenom lamarkizmu i uvodeći pseudonačne ideje pod imenom lisenkoizam. Glad koja je zavladala delovima Sovjetskog Saveza zbog sprovođenja prisilne kolektivizacije dovela je do toga da Staljin raširenih ruku dočeka obećanja o povećanju prinosa koja je nudio Lisenko. Lisenko je tako stekao status heroja kome se obavezno u obraćanjima dodavala odrednica ‘genijalni’. Izostanak rezultata nije bio dočekan sa kritikom već je umešanost politike dovela do toga da se i neuspesi predstavljaju kao uspesi, a moć koju je Lisenko dobio dovela je do toga da su naučnici koji su pokušavali da prodru u tajne genetike bili proglašeni državnim neprijateljima. Tako su stotine naučnika proterivane, zatvarane, a nekoliko ih je osuđeno i na smrt. Među osuđenima na smrt bio je i nekadašnji Lisenkov prijatelj i veliki naučnik Nikolaj Vavilov, kome je kazna preinačena u doživotnu robiju, ali je samo dve godine kasnije preminuo u zatvoru. Svoju moć i uticaj Lisenko je izgubio tek posle smrti Staljina, a Vavilov je rehabilitovan od strane Hruščova 1955. godine. Na talasu komunizma Lisenkove ideje su prihvaćene i od strane Mao Cedunga i izazvale su još brutalnije posledice, jer su bile deo sistema koji je izazvao Veliku kinesku glad koja je samo u periodu od 1958. do 1961. godine odnela najmanje 20 miliona života.
Holdejnova sistematičnost i pronicljivost kao da nije bila primenjiva i na domen politike. Ono što mu je naučna zajednica teže oprostila jeste činjenica da je politiku stavio iznad nauke i odbio dužnost naučnika da se odredi prema lisenkoizmu kao pseudonauci. Po završetku rata Holdejn je sve više uviđao problematiku politike kojoj je pripadao pa je 1950. godine napustio partiju. Ovu naknadnu pamet zajednica nije prihvatila blagonaklono, a Holdejn je odlučio da napusti Britaniju 1956. godine i odseli se u Indiju gde je do kraja života radio na Indijskom institutu za statistiku.
PARALAKSA PREPORUČUJE:
Pristupačno i interesantno predavanja o Džonu B.S. Holdejnu – Profesor dr. Milan Ćirković na Kolarcu
