Pre taoizma jang nije bio princip već svetla strana brega, a jin se govorilo za onu stranu koja je bila u senci. U okviru antičke kineske filosofije jin i jang su postali principi ne samo za tamno i svetlo već za suprotnosti koje u svom suprostavljanju stvaraju svet sadržeći u sebi uvek i deo suprostavljene strane. Tako prema taoističkom principu tu suprostavljenost možemo videti u svakom procesu, u svemiru kao celini, ali i u pojedinačnim stvarima i ljudima koji nas okružuju.
Kod Pola Diraka, kao jednog od najvećih naučnika XX veka, u kreativnoj harmoniji su bile usklađene dve suprotnosti zbog kojih je Ajnštajn ovako pisao o njemu: “Imam problem sa Dirakom. Ovo balansiranje na vrtoglavom putu između genijalnosti i ludila je užasno.” Dirakov najveći doprinos je bilo upravo usklađivanje dve revolucionarne teorije sa početka XX veka, specijalne teorije relativnosti i kvantne mehanike.
U Dirakovoj jednačini iz 1928. godine, on je relativističke efekte primenio na kvantni opis elektrona i na taj način dobio je jedan potpuno novi uvid u svet. Kao prvo, tako je teorijski došao do fenomena spina kao kvantnog relativističkog fenomena koji nema analogon u klasičnom svetu. Drugo, dobio je još neobičniji rezultat, čestice sa negativnim vrednostima energije. U prvi mah je i Dirak takav rezultat odbacio kao besmislen, da bi se kasnije hrabro oslonio na svoju intuiciju i prihvatio ga kao ravnopravan uz tvrdnju da u svemiru mora postojati antičestica nasuprot elektronu. Nije samo elektron kao jang dobio pretpostavljeno jin u obliku pozitrona već je time pretpostavljeno postojanje antimaterije kao suprotne materiji koja nam je poznata. Već 1932. godine Karl Dejvid Anderson je detektovao pozitron, česticu suprotnu po spinu i naelektrisanju od elektrona, koja se anihilira sa elektronom pretvarajući se u energiju. Takva anihilacija do koje dolazi u kontaktu materije sa antimaterijom, a koja kompletnu masu pretvara u energiju čini da bi samo 1 kg antimaterije u kontaktu sa materijom izazvao eksploziju koja bi oslobodila energiju skoro koliko i najveća ikada napravljena Car bomba teška 27.000 kg. Kao suprostavljena mogućnost ovoj destruktivnoj upotrebi, antimaterija je pronašla svoju primenu u medicini, jer se na postojanju pozitrona zasniva funkcionisanje PET skenera.
Delovalo je da je ovim otkrićima jang materije skladno dopunjen jinom antimaterije, ali je rezultat otkrića antimaterije zapravo stvorio veliki problem u razumevanju simetrije u univerzumu koji nazivamo problem barionske asimetrije. Prema Dirakovim jednačinama zakoni fizike bi jednako trebalo da tretiraju čestice materije i antimaterije, pa bi u svemiru koji je nastao iz velikog praska trebalo da nastane jednak broj jednih i drugih koji bi se međusobno anihilirali. Ostala je misterija zašto u našem svemiru dominira materija, pa nam ovaj problem koji do danas nema zadovoljavajuće rešenje dozvoljava da se još jednom, na novi način zapitamo: “Kako to da svemir postoji?”
Možda je još teže odlučiti da li je Dirak svojim radom pokazao doslednost ili narušio taoistički princip u slučaju magnetizma. Svako magnetno polje ima svoj severni i južni pol koji su nerazdvojni, pa ukoliko magnet presečemo na pola, svaka od polovina će ponovno imati svoj i severni i južni pol. Dirak je svojim proračunima pokazao da ukoliko bi postojale čestice koje bi nosile naboj sa jednim magnetnim polom, to bi za posledicu imalo da su naelektrisanja u svemiru kvantizovana. Pošto znamo da su naelektrisanja kvantizovana, nameće se pitanje da li nam to daje nagoveštaj da bi mogli postojati magnetni monopoli. Pošto prilagođene Maksvelove jednačine ne bi branile njihovo postojanje, mnogi naučnici su se oslonili na šaljiv totalitarni princip koji je u kvantnoj fizici popularisao Mari Gel-Man: “Ono što nije zabranjeno je obavezno”, pa su se dali u potragu za monopolima. Do danas takva čestica nije pronađena osim 14. februara 1982. godine, kada je Blas Kabrera Navaro u svojoj laboratoriji na Stenfordu zabeležio događaj koji se perfektno slagao sa detekcijom magnetnog monopola. Detekcija nije ponovljena nigde posle toga, pa ni u Navarovim unapređenim i poboljšanim detektorima, a događaj je ostao upamćen kao monopolov dan zaljubljenih.
