„Svi Krićani lažu“ je iskaz koji može biti istinit ili lažan sve dok ga ne izgovori neki Krićanin. Izgovoren od strane Krićanina Epimenida u VI veku p.n.e. ovaj iskaz je ostao upamćen kao Epimenidov paradoks jer ukoliko je istinit onda je lažan što bi značilo da je istinit… Sličnu situaciju imamo i sa čuvenim Bertnardovim i Berijevim paradoksima koji izazivaju vrtoglavicu upravo jer u svojoj strukturi imaju samoreferentnost odnosno pozivanje na same sebe. Ovakva struktura je američkog naučnika Daglasa Hofštadera podsetila na strukturu ljudske samosvesti pa joj je u svojoj knjizi “Gedel, Ešer, Bah: Jedna beskrajna zlatna nit” posvetio posebnu pažnju. Na ovoj grafici holandskog umetnika M.C. Ešera nalazi se posmatrač koji gleda sliku na kojoj je gradić u kome je galerija u kojoj je on… Odnosno, iako je na ovoj grafici samo jedan gradić sa galerijom, struktura ove grafike pokušava da prikaže strukturu najkompleksnije pojave u univerzumu – ljudske samosvesti.
