Dok je Adolf Hitler sa govornice na platou u Nirnbergu uzvikivao „Promene u Nemačkoj su ništa manje od čuda“, a svaku njegovu reč upijalo više stotina hiljada ljudi, 152 snažna reflektora su usmeravala svoje zrake ka noćnom nebu ostavljajući neverovatan osećaj da se sve odvija u katedrali sagrađenoj od svetlosti. Katedrala svetlosti je bio prvi samostalni zadatak koji je uoči pete nacističke parade 1933. godine dobio mladi arhitekta Albert Šper. Ova građevina od svetlosti, iako je trajala kratko i nestala iste večeri kada je svetlo isključeno, postavila je temelj Šperovoj karijeri glavnog arhitekte Trećeg rajha.
Upravo suprotno od slučaja sa Katedralom svetlosti, Šper je budućim projektima pristupao u skladu sa Teorijom vrednosti ruševina. Uz nacrte koji su prikazivali izgled građevina na Cepelin polju u Nirnbergu, Šper je Hitleru izlagao i crteže koji su predviđali kako će te iste građevine izgledati za hiljadu godina, tvrdeći da će one i u ruševnom stanju sačuvati svoju lepotu. Iako je Hitlerovim saradnici takvo izlaganje delovalo uvrnuto, Šper se oslanjao na Hitlerovu ideju da se velika društva svom potomstvu obraćaju kroz arhitekturu. On je želeo da monumentalna arhitektura svedoči o monumentalnom društvu na čijem čelu se nalazio, pa je ugledavši se na antičku grčku i rimsku arhitekturu, zabranio da se koriste čelični nosači i armirani beton koji bi naružili lepotu građevine jednog dana kada bi ona krenula da propada.
Vođa je želeo da autoritet koji je uvećavao iz dana u dan napaja i iz ogromnih građevina koje su svojom grandioznošću posmatrače ostavljale bez daha. Hitlerova neispunjena mladalačka želja da se bavi umetnošću, ugašena neuspešnim prijemnim ispitom na akademiji u Beču, pronašla je svoju utehu u ideju da za veliki plan izgradnje Berlina zaduži neiskusnog Špera koji je bio spreman da posluša svaku njegovu sugestiju. Berlin je čekala potpuna rekonstrukcija u skladu sa namenjenom mu ulogom buduće prestonice sveta pod imenom Germania. Na detaljnoj maketi Germanie, dugačkoj 30 metara, posebno se isticala Dvorana slave, najdominantnija građevina koja je prema planu trebalo da ima kupolu visoku 330 metara, a pod koju bi moglo stati 180.000 poklonika velikog vođe.
Umesto obećanih godina intenzivne gradnje, svet je zadesilo 6 godina rata do kojeg je dovela Hitlerova politika. Veličanstvena Katedrala svetlosti zamenjena je krvavim logorima i dimnjacima spalionica koji su umesto svetlosti u nebo odnosili pepeo žrtava stravičnog Holokausta. Albet Šper je stekaviši ugled sposobnog organizatora, u ratu dobio ulogu ministra naoružanja i vojne industrije. Radnu snagu u Šperovoj industriji činili su zarobljenici koji su radili i umirali u monstruoznim uslovima nacističkih logora.
Kada se po završetku rata Šper našao u optuženičkoj klupi na međunarodnom sudu u Nirnbergu, unutar sudnice se gradila katedrala razumevanja zla koje se dogodilo. Bez obzira na Šperove konstrukcije od svetlosti i monumentalne građevine otporne na milenijume, ideologija kojoj je pripadao se u toku suđenja potpuno urušila pod teretom strahota koje su iz nje izašle na ovaj svet. Sud u Nirnbergu je svojom formulacijom načina na koji je pogrešna ideologija uspostavljena, pokušao da spreči da se takvo zlo ikada više ponovi. Svom potomstvu se obraćamo kroz konstrukciju kulture koja takvu ideologiju tumači na pravi način.
