Tog jutra, 22. augusta 1911. godine, francuski slikar Lui Beru je posetio Luvr sa željom da skicira Mona Lizu. Bio je iznenađen kada ga je baš na mestu gde je ona inače stajala dočekao prazan zid. Zaposleni su mu rekli da je slika verovatno odneta na fotografisanje. Tek kada se posle nekoliko sati Lui vratio, a slike i dalje nije bilo, shvatili su da je Mona Liza ukradena.
Luvr je bio zatvoren na nedelju dana, a kada je ponovno otvoren na ulazu su se formirali redovi ljubitelja umetnosti koji su želeli da vide upražnjeno mesto i uvere se da slike stvarno nema. Pokrenuta je temeljna istraga koja je uključivala i pojačanu kontrolu francuskih granica, a među osumljičenima koji su saslušani bio je i čuveni slikar Pablo Pikaso. Ispostavilo se da je Pikaso kupio od prijatelja dve ukradene skulpture iz Luvra, ali sa ovom krađom nije bio povezan.
Dok je policija intezivno tragala slika se krila na samo jedan blok udaljena od Luvra, u stanu Vićenca Peruđe. Vićenco je dan pre nego što će krađa biti primećena, kao jedan od zaposlenih u Luvru, sačekao u ormaru kraj radnog vremena kako bi na miru skinuo sliku sa zida. Na izlazu iz muzeja sreo ga je vodoinstalater koji mu je pomogao da otključa vrata ne sluteći da Peruđo ispod mantila krije ukradenu sliku. Peruđo je uhvaćen dve godine kasnije kada je sliku pokušao prodati direktoru jedne galerije u Firenci.
Na sudu se branio tvrdeći da je njegova krađa patriotski čin sa željom da u Italiju vrati delo koje Italiji pripada. Kažnjen je sa 6 meseci zatvora, a prema nekim pretpostavkama pravi razlog krađe bio je plan Peruđa i njegovih prijatelja da podignu cenu 6 Mona Lizinih kopija koje su čekale na prodaju. Zbog intenzivnog pisanja i izveštavanja o ovom slučaju, Mona Liza koja je do tada skoro isključivo bila popularna u svetu stručne javnosti, stekla je status najpopularnije slike na svetu. Od oko 10 miliona posetilaca koji obilaze Luvr svake godine većina njih tvrdi da ih je u posetu privukla upravo Mona Liza.
