Afera Drajfus je jedan od najpoznatijih svetskih političkih skandala koji je u periodu od 1894. do 1906. godine vrlo snažno podelio građanstvo Francuske. Ugledni francuski kapetan jevrejskog porekla, Albert Drajfus, optužen je za špijunažu u korist Nemačke i bez jakih dokaza osuđen na doživotnu robiju na Đavoljem ostrvu. Veliki deo građana je verovao u istinitost Drajfusovih uzvika „Nevin sam! Živela Francuska! Živela vojska!“ koje je on uzvikivao 5. januara 1895. godine dok mu je ađutant cepao apolete i lomio sablju.
Među građanima koji su sumnjali da je ova sramna afera samo jedan vrlo ekstreman znak jačanja antisemitizma posebno se isticao poznati francuski pisac Emil Zola. Svojim aktivnostima izazvao je gnev antidrajfusovaca pa se morao skloniti iz Francuske na nekoliko godina. Nedugo posle povratka iz Engleske njegova smrt je proglašena nesrećnim slučajem trovanja gasom, ali je par godina kasnije jedan krovopokrivač priznao da je on ostavio komad drveta preko dimnjaka na kući pisca kako bi mu se osvetio zato što podržava jevrejskog oficira. Zola je u svojim javnim pismima i obraćanju vlastima u Francuskoj među kojima se posebno ističe pismo „Optužujem…!“ upućeno predsedniku, ostavio večitu opomenu odgovornosti jednog društva insistirajući na pravdi koja je zadovoljena tek posle njegove smrti dokazivanjem Drajfusove nevinosti i rehabilitacijom 1906. godine.
„Optužujem političare da su đavolski tvorac podbačaja pravde. Optužujem intelektualce za saučesništvo, makar po osnovu mentalne nestabilnosti. Optužujem policiju za sprovođenje loših istraga. Optužujem skrivene „urednike“ za korišćenje medija da bi sproveli odvratnu kampanju koja bi zaslepila javnost. Konačno optužujem pravosuđe za prikrivanje nezakonitosti po naređenju…“
