NOVO! PARALAKSA KNJIGA PORUČITE

Putnik kroz vreme

Kada je došlo vreme da kralj Kakudmi uda svoju ćerku jedinicu Revati našao se u problemu da odabere mladoženju koji će skladno ići uz njenu nesvakidašnju lepotu. Zbog toga je otišao u Brahmaloku da poseti tvorca sveta Brahmu i zamoli ga za savet. Brahmu su zatekli kako uživa u muzici Gandharva pa su sačekali nekoliko minuta pre nego što su mu mogli postaviti pitanje. Brahma je na pitanje odgovorio uz smeh, jer kralj nije uzeo u obzir da u Brahmaloku vreme sporije teče, tako da dok su oni slušali muziku, na Zemlji je proteklo više miliona godina i niko od prosaca koje Kakudmi poznaje više nije bio živ.

Ep o kralju Kakudmi i princezi Revati iz IV veka pre nove ere, koji se može pronaći u Mahabharati, opisujući u sebi različite brzine protoka vremena, najavljuje dostignuća nauke do kojih smo kroz teorije Alberta Ajnštajna došli tek početkom XX veka. Danas nam je poznato da za sisteme koji se nalaze pod različitim uticajem gravitacije ili se kreću različitim brzinama jedni u odnosu na druge vreme ne teče istom brzinom. U svakodnevnom životu na Zemlji, pri brzinama koje su daleko manje od brzine svetlosti, te efekte ne možemo primetiti. Fenomen zato obično ilustrujemo pozivajući se na astronaute koji bi mogli provesti izvesno vreme u svemiru krećući se velikim brzinama u odnosu na nas. U tom slučaju, što bi brzina kretanja bila bliža brzini svetlosti, vreme bi proticalo sve sporije i sporije, pa bi oni koji se posle takvog kretanja vrate na planetu bili mlađi nego što bismo očekivali. Njih bismo mogli smatrati legitimnim putnicima kroz vreme. Jedan od rekordera u putovanju kroz vreme je astronaut Sergej Krikaljov koji je u toku 6 misija ukupno proveo više od 800 dana u svemiru krećući se na udaljenosti od oko 350km od površine planete i prelazeći oko 7.7 kilometara u sekundi. Iako je za vreme svojih boravaka na stanici Mir mogao posmatrati 16 izlazaka i zalazaka Sunca u toku 24 sata, vreme u stanici teklo je sporije nego na planeti ispod njega. Ipak, dilatacija koju je sakupio za sve to vreme gotovo je neznatna i iznosi samo 0.02 sekunde, odnosno upravo toliko je Sergej otputovao u budućnost, jer je za toliko mlađi nego što bi bio da nije napuštao planetu.

Za 2 milisekunde se ne može mnogo toga promeniti, pa bi se očekivalo da će suprotno kralju Kakudmi, Sergej zateći potpuno isti svet kao onaj sa kojeg je uzleteo na svoju drugu misiju. Međutim lansiranje druge misije odigralo se 18. maja 1991. pa ga je u svemiru zatekao burni raspad Sovjetskog saveza 25. decembra 1991. godine. To je dovelo do nepredviđenog produžavanja misije koja je potrajala duplo duže nego što je planirano, odnosno više od 300 dana u toku kojih je Sergej oko 5000 puta obišao planetu. Kada se napokon spustio na Zemlju, Sergej je i dalje na astronautskom odelu imao zastavu SSSR-a pa su ga prozvali poslednji Sovjet, jer se država čiju je zastavu nosio raspala na 15 država. Njegov rodni grad Lenjingrad preimenovan je u međuvremenu u Sankt Peterburg, a zarada koju je imao kao astronaut bila je duplo manja od one koju bi sada imao kao vozač autobusa. Osim toga, Sergeju je po sletanju ostalo da reši još jednu neprijatnu formalnost i objasni da se pozivu za regrutaciju u toku raspada Sovjetskog saveza nije odazvao jer nije bio na planeti već na svemirskoj stanici Mir.

Sergej Krikaljov, mart 2005. godine – Foto: NASA
Pročitajte...
Slobodna volja