Antičkim filozofima je mitologija pružala interesantnu podlogu za sva religijska razmišljanja. Kada bi se borili protiv strašne ideje ljudske smrti, mogli su se pozvati na boginju Harmoniju kojoj ništa ne može umaći, a koja je odlučna da sve u univerzumu bude uravnoteženo. Zato su mogli tvrditi kako Harmonija ne bi dozvolila da čovek provede kratko vreme u životu, a beskrajno u smrti. Ona je sigurno na neki, nama ne tako lako dokučiv način, uspostavila simetriju.
Naučna misao koja je usledila dva milenijuma kasnije imala je sve pragmatičnije porive koji se nisu osvrtali na posledice u svetu religije. Ona se trudila da nepristrasno opiše univerzum, mada su neki od termina koje je formulisala toliko neobični, a pri tome na tako neverovatan način pomažu naučnicima da reše probleme, da ih možemo porediti sa boginjama i vilama. Uzmimo za primer veličine kao što su energija, impuls i moment impulsa, oni ne samo da nam olakšavaju rešenja problema već svoju ontološku vrednost posebno ostvaruju time što se ispostavlja da postoje zakoni održanja za ove veličine. Te zakone smo smatrali najfundamentalnijim zakonima koji nam govore o tome kako je univerzum organizovan.
Genijalna matematičarka Emi Neter, kojoj su se divili umovi poput Ajnštajna, Vinera, Vejla, shvatila je da univerzum krije nešto još fundamentalnije od zakona održanja, a to su simetrije. Kada kažemo da je karta za igranje simetrična u odnosu na rotaciju od 180 stepeni, a snežna pahulja u odnosu na rotaciju od 60 stepeni, blizu smo toga da naučno definišemo simetriju kao transformaciju u odnosu na koju sistem na koji je primenimo ostaje nepromenjen. Za Neter su posebno interesantne bile kontinualne simetrije kod kojih se transformacija može primeniti za proizvoljnu veličinu, kao što je na primer simetričnost sfere u odnosu na rotaciju. Za koji god ugao da zarotiramo sferu ona će izgledati isto. Neter je 1915. godine dokazala Neterinu teoremu koja kaže da za svaku kontinualnu simetriju u univerzumu postoji veličina koja se održava. Najpoznatiji primeri energije, impulsa i momenta impulsa su održivi kao posledica toga što je vreme kontinualno, a prostor kontinualan i izotropan.
Ako bismo ovu neverovatnu teoremu vratili antičkim filozofima, zbog problema koji bi mogli imati sa razumevanjem energije i impulsa verovatno bi se zadovoljili njenom primenom na svoje rasprave. Jasno je da bi se na očigledno pitanje, koju to veličinu pokušava boginja Harmonija da održi uspostavljajući simetriju između života i smrti, nametnuo odgovor da ona pokušava da održi smisao postojanja.
