Smisao je sklad jezika sa stvarnošću na njegovim granicama. Osećaj smisla govori o tome da li je jezik uspešno zakopčan oko dela sveta na koji se odnosi. Iako je često manje bitno koliko veliku oblast jezik premrežava od toga da li je jezik koegzistentan, potrebno je nekada otvoriti jezik i dozvoliti da u njega upliva i neopisani svet koji tek obrađen kroz jezik postaje deo naše stvarnosti.
