“Voda je nacrt za našu stvarnost“, tvrdio je Masaru Emoto, a u svojoj knjizi iz 1999. godine „Poruke iz vode“ tvrdio je da je inspiraciju za poetičnu izjavu dobio iz rezultata naučnih eksperimenata. Emoto je opisao eksperimente u kojima je pod mikroskopom posmatrao zamrzavanje vode i primetio da se pravilniji i lepši kristali formiraju ukoliko se vodi obraća lepim rečima nego ukoliko na nju galami. Emoto je podsećao da voda čini 60% našeg tela i insistirao na tome da smo čak i na tom molekulskom nivou sposobni da osetimo emocije pa je potrebno da budemo pažljivi jedni prema drugima. Nije čudno da je takav poetičan pristup, za koji je tvrdio da ima naučno dokazanu podlogu, privukao veliku pažnju pa je Emotova knjiga „Skrivene poruke u vodi“ iz 2005. godine postala bestseler Njujork tajmsa, a Emotove ideje su postale vrlo popularne u mnogim emisijama i dokumentarnim filmovima.
Problem je bio jedino u tome što Emotove eksperimente niko nikada nije uspeo da ponovi. Njegovoj poetičnosti nije imalo šta da se prigovori, ona osim što je bila lepa, bila je i korisna pozivajući nas na obazrivost, ali problem je bio u tome što je Emoto svoje rezultate predstavio kao naučni rad koji se pozivao na eksperiment. Čuveni skeptik Džejms Randi ponudio je 1.000.000 $ svoje fondacije Emotu ukoliko ponovi svoje eksperimente u kontrollisanim uslovima što je Emoto odbio pa je bilo sve jasnije da se radi o pseudonaučnoj podvali. Bez obzira na činjenicu da je Emoto uhvaćen u podvali publicitet koji je izgradio nije se tako lako gasio pa se i danas njegove tvrdnje ponekada navode kao rezultati naučnih istraživanja.
Masaru Emoto u intervjuima jasno pokazuje da je njegov pristup daleko od naučnog i da je to pristup zasnovan na duhovitim dosetkama i igrama reči. Tako na pitanje novinarke zašto nikada nije pristao da ponovi eksperiment u kontrolisanim uslovima, za šta se koristi termin dupli slepi eksperiment (double blind experiment), Emoto odgovara da nema nameru da bude slep kada ga je Bog stvorio sa dva oka da gleda. Kada je fizičar Kenet G. Libreht, ekspert za kristalizaciju snežnih pahulja, proučio Emotovu knjigu zaključio je da je uvek dobro biti otvorenog uma, ali ne toliko otvorenog da vam ispadne mozak.
Bez obzira na naučnu nedoslednost Emotovih ideja kao ispravan poziv ostaje onaj koji smo znali i pre njegove knjige, bitno je da budemo pažljivi jedni prema drugima, jer čak i ako voda ne oseća ružne reči, mi ih osećamo.
