Kada bismo ljude koje sretnemo videli u obrisima onoga što nam je poznato o njima, bili bismo okruženi senkama i siluetama. Ipak, takav utvarni svet bi bio dosledniji od stvarnosti koja nam je poznata. Ne bismo bili prevareni da sa dodirom svetlosti uspevamo da dodirnemo tajnu koju neko nosi u sebi, a do koje je teško dopreti čak i kada otvoreno govori sa nama. Iz svakog susreta bi nam bilo očigledno da je upoznavanje i prepoznavanje jedan od najtežih zadataka. Jer iako smo svakodnevno suočeni sa teškim procesom upoznavanja, pogrešno pomislimo da je lakše prozreti nečiju tajnu od one koju krijemo u sebi.
Kao što nam siluete koje nas okružuju mogu pomoći da osvetlimo svoju tajnu, tako i dobro zagledani u svoju tajnu možemo pronaći svetlost u kojoj će uživati oni koje sretnemo.
