Salah-ad-Din, sultan Egipta i Sirije, ostao je upamćen i u hrišćanskom svetu kao plemenit vladar zbog specifične ličnosti oko koje je izatkan veliki broj mitova. Tako jedno od predanja kaže da je protiv Saladina jedan starac iz Jerusalima pokrenuo tužbu oko imanja. Saladin je u toku suđenja, kako bi bio ravnopravan sa tužiocem, sišao sa trona dok sud nije doneo odluku. Kada je Saladin proglašen nevinim, sultan je uzvratio tako što je starca koji ga je optužio bogato darovao. U nizu priča u kojima je teško razdvojiti mit od stvarnosti možda je i najinteresantnija ona koja se dogodila tokom osvajanja Jerusalima.
Saladin je opkolio Jerusalim 20. septembar 1187. godine. Iako je grad bio gusto naseljen, u njemu su bila samo dva viteza sa patrijarhom Iraklijem i dvema kraljicama Jerusalima, Sibilom Jerusalimskom i Marijom Komnin. Marijin muž, baron Balijan od Ibelina, uskoro je došao do Jerusalima u želji da spase svoju ženu i decu. Saladinova vojska ga je propustila zajedno sa njegovom pratnjom u grad jer je obećao da se neće pridružiti odbrani grada. Međutim, kada je Balijan ušao u Jerusalim, izmolili su ga da im se pridruži u borbi i organizuje odbranu grada. Balijan je uputio izvinjenje što će prekrišiti obećanje i ipak se boriti protiv sultanove vojske, a Saladin je imao potpuno razumevanje u toj meri da je dozvolio Balijanovoj ženi i deci da napuste grad, namenio im poklone i oružanu pratnju.
Balijan je sa malobrojnom vojskom od nekoliko hiljada vojnika, neko vreme odolevao napadima velike Saladinove vojske od oko 20.000 vojnika. Kada je bilo izvesno da će grad pasti pozvao je sultana na pregovore. Ponudio je Saladinu da preuzme grad mirno i dozvoli jerusalimcima da odu bez odmazde, u suprotnom je garantovao da će ukoliko grad bude osvojen, pre toga ubiti nekoliko hiljada muslimanskih zarobljenika, srušiti Svetilište na steni, uništiti džamiju Al Aksu i da će pobiti sami svoje porodice kako ne bi pale u ruke muslimana. Pod takvom pretnjojm sultan je pristao da uz otkup pusti zatečene jerusalimce. Sakupljeno je dovoljno novca da se otkupi većina jerusalimaca, ali je 15.000 njih ostalo bez plaćenog otkupa. Saladin je lično otkupio 500 zarobljenika, a njegov brat Al Adil je tražio 1000 zarobljenika kao nagradu za učestvovanje u opsadi da bi ih odmah potom oslobodio. Slično su učinili još neki Saladinovi saborci pa je na taj način otkupljeno i oslobođeno još 4000 hrišćana. Preostali hrišćani koji nisu otkupljeni porobljeni su i poslati u Egipat. Takav način osvajanja grada bio je nemerljivo plemenitiji od osvajanja Jerusalima od strane hrišćana iz 1099. godine kada su krstaši u okviru Prvog krstaškog rata zauzeli Jerusalim i izvršili jedan od najvećih pokolja u srednjem veka ubivši preko 40.000 muslimana.
Uprkos tome što su evropski plemići nemilosrdno pljačkali njegove zemlje i ubijali njegov narod Saladin je često bio spreman da pomiluje hrišćansku vojsku pa je u Evropi smatran za plemenitog viteza. Engleski kralj Ričard I Lavlje Srce smatrao ga je najvećim vođom islamskog sveta, a Dante ga je u Božanstvenoj komediji smestio među čestite duše limba.
Paralaksa preporučuje:
Film: Nebesko kraljevstvo u kome je prikazana opsada Jerusalima.
Knjiga: Jerusalim biografija -Sajmon Sibag Montefjore – detaljna biografija Jerusalima sa osvrtima i na Saladinovu opsadu i osvajanje Jerusalima.
