Ako je suština u neizgovorenom,
zašto češće ne ćutimo?
Zar stvarno verujemo da je onim što izgovaramo potrebno omeđiti suštinu od ostatka sveta?
Ako je svet stvoren da bi bio saopšten,
onda njegovim izgovaranjem jednako učestvujemo u njegovom postojanju
koliko i u njegovom nestajanju.
